У лаври Пиргиа, живео је неки старац. Био је јако сиромашан, али у исто време и веома милостив. Једнога дана је у његову келију дошао неки сиромашак и молио за милостињу. Старец није имао ништа сем једног парчета хлеба и њега је понудио сиромашку. Овај му је рекао:
„Мени не треба хлеб, него одело.“
Старац га тада узе за руку и одведе у своју кулу, али се ни тамо не нађе ништа од одела, сем оног које је старец носио на себи и које је био спреман да скине и да га да сиромашку. Но овај, ганут врлином старца, одреши своју врећу, испразни њену садржину на сред келије и рече:
„Узми све калуђеру, а ја ћу се већ снаћи.“
Из књиге: Духовни луг
