Исус Христос и љубав се поистовећују, јер љубав превазилази сваки закон и свако право и правду уопште.

Свети еванђелиста Јован сведочи: „Бог је љубав, и који пребива у љубави, у Богу пребива и Бог у њему“ (1 Јн 4, 16).

Из овог сведочанства апостола видимо да је идеја љубави откровењска. Не би било могуће замислити стварање творевине из ништавила, однос између Бога и света, човеково напредовање ка савршенству и обједињујућу улогу Цркве у свим димензијама природе и историје, да није било Божанске љубави. Отуда и основна карактеристика човековог уподобљавања Богу јесте напредовање у љубави.

Љубав је и највећа заповест. Када законик куша Христа питањем „Учитељу, која је највећа заповест у Закону?“, Исус му рече: „Љуби Господа Бога свим срцем својим“ (Мт 22, 33-40). Дакле, циљ и крајње испуњење закона јесте сам Христос: „А ово је љубав, да ходимо по заповестима Његовим. Ово је заповест, како чусте од почетка, да по њој ходите“ (2 Јн 1, 6); „Исус Христос је завршетак закона за оправдање свакоме који верује“ (Рим 10, 4).

Зато се Исус Христос и љубав поистовећују. У том смислу љубав превазилази сваки закон и свако право и правду уопште.

Свети Игњатије Брјанчанинов је говорио: „Где је Исус Христос тамо нема зависти и гордости. Љубав не мисли о злу. Сама љубав је недоступна греху, који се увек вуче по земљи, она живи на небу и у то пребивалиште сели ум и срце које је постало заједничар Божанске љубави“.

 

 

bastabalkana

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име