ОТКРИВЕН РИМСКИ ТИТАНИК У ВИМИНАЦИЈУМУ

Археолошки институт

Сензационалним открићем великог брода на три километра североисточно од античког Виминацијума и два километра западно од села Кличевац, познатог по проналасцима из праисторије, настављена је прича о мистериозној виминацијумској флоти. Археолози сада истражују историјске податке о великим земљотресима или климатским катастрофама које су могле да изазову бег становништва и напуштање велике флоте која је завршила на дну реке чије је корито тренутно затрпано.

Ову причу је пре неколико дана актуелизовао багер „Глодар 5“ док је на температури од 38 степени скидао слојеве тла да би дошао до драгоценог угља. На дубини од осам метара наишао је на остатке непознатог објекта направљеног од правилно ређаних дасака. Точак багера је одмах заустављен, техничар багериста је обавестио дежурног рударског инжењера, а овај је одмах позвао екипу из археолошког парка Виминацијум.

Археолошки институт

Археолози Немања Мрђић, Саша Реџић, Младен Јовичић, Петар Којадиновић и Кристина Живковић су у теренским возилима јурнули по дну копа налик пешчаној пустињи до остатка бродског прамца испод литице из које су вириле даске .

– Поучени искуством ископавања древних бродова из марта 2020. одмах су установили да багер копа слојеве древног корита Дунавца, рукавца Дунава – каже проф. др Кораћ. – Река је у прошлости више пута меандрирала и мењала свој ток. У литици копа високој 20 метара види се низ сукцесивних слојева шљунка, песка и муља, у којима су проналажена бродска сидра.

Археолози су ископали приступне рампе у стрмој литици, а затим почели уклањање слојева глине, песка и тресета којим је брод био затрпан.

– Дрвене даске и греде биле су и даље влажне, као и песак изнад брода, што објашњава како је брод остао тако добро очуван – каже проф др Кораћ. – Велику опасност по дрвену храстову конструкцију представљала је изузетно велика врућина која је претила да је пребрзо исуши и претвори дословно у прах. То су спречили чланови конзерваторске екипе Драгана Гавриловић, Кристина Поњавић и Михаило Мандрапа. Установљено је да је брод очуван у дужини од 13 метара, а да је његова ширина износила 3,5 метара. Преживела је крма са средишњим делом брода, док је прамац оштећен радом багера, а претпоставља се да је брод био дугачак више од 20 метара. Покретан је веслима, а у погодним ситуацијама је могао користити помоћно једро.

Археолошки институт

Археолози кажу да су остаци брода веома слични онима нађеним 2020. али да се без детаљних мултидисциплинарних анализа не може са сигурношћу утврдити из ког периода они потичу, пошто су се слични користили скоро 18 векова!

– По општим димензијама брод се уклапа у димензије римских бродова какви су посведочени на Трајаном стубу у Риму, где је приказан управо долазак Римљана на Дунав и њихова флота – каже проф. др Кораћ. – Централно место за груписање римских легија и бродова је био Виминацијум. Међутим, брод има елементе који подсећају на раноримске, али и на касноантичке и рановизантијске. Конструктивно он подсећа и на бродове који су од 11. до 17. века били је у употреби код свих зараћених страна на Дунаву. Зато је он непроцењиво сведочанство о континуитету живота и цивилизација. Са бродовима који су до сада нађени на Виминацијуму наш локалитет се изједначио са највећим музејима за бродове у Немачкој и Француској. За новооткривено пловило биће у наредним данима израђена специјална челична конструкција којом ће бити пренесена у Археолошки парк Виминацијум на даљу конзервацију, а касније и презентацију.

Археолошки институт

ВОЈНА ЛУКА

НА свим до сада пронађеним бродовим у Виминацијуму багерима су оштећени делови прамаца.

– То указује на организацију и правац усидрења на копну, што опет указује да су бродови формирали значајну флоту. Историјски је познато да је на Виминацијуму била стационирана једна од најважнијих лука на Дунаву, VIMINACIUM CLASSIS FLAVIA. Флота у Виминацијуму је потврђена и у спису Notitia dignitatum или Војноадминистративном регистру из 4. века – каже проф. др Кораћ.