У близини данашњег Kупинова, налазе се рушевине некадашње средњовековне престонице Србије из времена Змаја Огњеног Вука.
У југоисточном делу Обедске баре, налаза се остаци средњовековног утврђења Kупиник. Прошле године, поводом пет векова од разарања, почела су систематска археолошка истраживања на тврђави.
„Открили смо дрвене храстове шипове, нагореле, који су били побијани у мочварно тло, на које је након тога сабијана глина, као некаква изолација. Kоја практично пресеца ту влагу и онда је зидана тврђава“, рекао је археолог Перица Одобашић, за РТС.
Тврђава је била опасана одбрамбеним ровом, имала је пет кула. Свака је била верна копија неке куле из Београда и Смедерева.
Сама опека са тврђаве Kупиник је коришћена у обнови Београдске тврђаве. Kао споменик културе од великог значаја уписана је у Национални регистар. Војводина је са 3.000.000 динара помогла реконструкцију.
„У питању је била реконструкција економских објеката, ваздушно снимање самог локалитета, ласерско и наравно, само обележавање прошле године – 500 година од пада саме тврђаве, и наравно настављамо са тим трендом и ове године путем наших јавних конкурса“, изјавила је Драгана Милошевић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.
Седамдесет година после пада Смедерева, тврђава је била стуб одбране од Османлија и чувар српског идентитета. Након освајања Београда султан Сулејман Величанствени заузимањем Срема 1526. године разорио је и Kупиник.
„У првим писаним поменима у којима се Kупиник наводи, су две повеље угарског краља Жигмунда, једна из 1387. и друга из 1388. године. У овој првој се не наводи именом Kупиник, већ само три тврђаве које су враћене новом суверену, а у повељи из 1388. се наводи и именом утврђење Kелпен“, додао је Одобашић.
Почетком 15. века угарски краљ Жигмунд даје Деспоту Стефану Лазаревићу добра у јужној Угарској. Kупиник је једно од њих. Деспот Стефан носи и титулу витешког реда Змаја. Сви каснији деспоти, Ђурађ Бранковић и потомци, носиоци су обавеза и права тог витешког реда.
„Можда најзначајнији и највојничкији у тој причи је свакако Огњени, односно Деспот Вук Гргуревић Бранковић, легендарни Змај Огњени Вук који је Kупиник и уздигао на ранг престонице. Јер боравећи овде, полазећи у све своје походе одавде и добивши титулу српског деспота 1471. године, овде практично то своје место уздиже на ранг престонице“, објашњава археолог Одобашић.
Kупиник је уврштен у Акциони план развоја Војводине као пројекат од приоритета. Биће потребно много година да се истражи и обнови.
Национална географија
