Убрзо пошто се групни час завршио, зауставила ме је једна мања група од пет тинејџера која је желела да са мном разговара о Хришћанству.

Наша група је иначе састављена је од Хришћана, Атеиста и других религијских група.

Већина тинејџера остала је са нама, да испрати дебату која је потрајала до 23 сата.

Вођа те мале групе рекао ми је : „Ви сте Хришћанин, што значи да сте суочени са бројним правилима које морате да испоштујете, а ја сам слободан да радим шта год пожелим. Ако пожелим да се дрогирам, могу, а Ви, не можете. Ако пожелим да конзумирам алкохол, могу и то, а Ви не можете. Такође, могу да гледам порнографију и уживам у томе, и да у томе и уживам- а Ви не можете.“

„Ја сам слободан а Ви нисте“.

Застао сам на тренутак и размислио о овоме о чему говори

„Мислим да не разумеш појам слободе. Не ради се о томе да не могу или не смем да урадим нешто од ствари које си набројао. Ради се о томе, да сам ја заправо ОСЛОБОЂЕН тих ствари. Да, Ти можеш да гледаш порнографију када год пожелиш, али, могао бих се опкладити да не можеш престати то да радиш. Ти заправо робујеш стварима које си набројао, а да тога ниси ни свестан.“

Ако бисмо покушали да дефинишемо појам слободе, могли бисмо да кажемо да је то чињење одређених дела, без икаквих последица.

Али, замислите када бисмо заиста живели у свету сатканом од таквих слобода. Било би то као да возите ауто – путем који има четири траке, али на коме не постоје никакви саобраћајни знаци нити ограничења. Да могли бисте да возите како год и куда год желите, али био би то пут у пропаст.

Слобода захтева ограничења. То би било потпуно исто као када бисте покушали да свирате бубњеве.

Замислите бубњара који има потпуно нову опрему. Слушалице, палице, бубњеве, чинеле. Али, бубњара који никада пре није сео за бубњеве и који никада пре није свирао бубњеве.

Он би само ударао по бубњевима, не пратећи ритам, не пратећи остале инструменте, свирајући сваки тон потпуно погрешно. Ако желите да будете добар бубњар морате пуно да вежбате и то најпре на старој опреми која би вам само за то служила, да бисте досегли одговарајући ниво и могли да стварно свирате.

Можда ће понављање тог процеса у вама изазвати досаду или осећај спутаности и заробљености, али све је то ствар дисциплине. Понављање доводи до усавршавање технике.

Исто је и са осећањем слободе у Хришћанству.

Kада нас Бог позове да будемо предани и дисциплиновани, он не жели да се ми осећамо спутано или заробљено већ нам заправо даје слободу и могућност да живимо заиста слободно, а заправо ослобођени пада у замке греха које се налазе свуда око нас.

Слобода у Хришћанству има два главна значења : ослобођење ОД и слободу ДА. Ослобођење OД, значи да смо ослобођени пада у искушење и греха. Бог је тај који нам пружа могућности, даје нам оружје да се изборимо и призива нас да живимо у складу са Хришћанским врлинама.

Зато је моја главна порука : живимо у слободи за коју се Христос жртвовао, и немојмо желети да се вратимо у окове које је он скинуо са нас.

 

Превод са енглеског редакција Чудо

 

theholyghostnotes.com

 

 

 

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име