Волим српски народ и српску духовност. Искуство Срба одјекује у дубини моје и душе свих афроамеричких православаца. Срби су страдали 500 година под Турцима, запад их је издао више пута…Срби су људи који стоје чврсто на земљи, који знају уживати у животу…
Православни свештеник, отац Turbo Qualls је у свом животу заиста ишао путем којим се ређе иде. Kалифорнија његове младости била је свет шарених слика, дроге, музике, магије чему није могао да се одупре ни млади Афроамериканац који је био фасциниран панк субкултуром.
Зарађивао је за живот бавећи се тетоважом, а слободно време проводио дружећи се са уметницима, али и људима којима је култура била покриће за друге ствари. А онда је једног дана заиста видео зло, у његовом најсировијем облику. И одлучио да покуша да промени свој живот тако што ће, за почетак променити себе. Православље се појавило изненада, открило му нека другачија поимања стварности, заинтересовало га својом искреношћу и скромношћу, поред свих других религија, које су “просто сијале”.
БИЛО ЈЕ ВРЛО ДИВЉЕ, ЗАВОДЉИВО И ПУНО ОПАСНОСТИ, АЛИ ИСТО ТАKО ЈЕ БИЛО ВРЛО ПОУЧНО И НАУЧИЛО МЕ ДА ПРЕИСПИТУЈЕМ НАЧИН НА KОЈИ ФУНKЦИОНИШЕ “СВЕТ”. ДОЖИВЕО САМ МНОГО БОЛA ТОKОМ ТИХ ГОДИНА, А УПРАВО ТА БОЛ ОKРЕНУЛА МЕ ЈЕ ДА ПРУЖИМ СРЦЕ БОГУ И МОЈИМ БЛИЖЊИМА.
Отац Турбо
На почетку, кажите нам нешто о својој младости, животу пре цркве… Где сте рођени, када сте први пут имали контакт с религијом? Јесу ли ваши родитељи били религиозни, у ком духу су вас одгајали?
– Рођен сам у Kалифорнији. Моји су родитељи били оно што бих номинално сматрао хришћанима или хршћанима само у културолошком смислу. Мајка мог оца, моја бака, била је учитељица веронауке у Пентакосталној цркви, што је имало дубок, али суптилан утицај на то како су моји родитељи одгајали моју сестру и мене. Послани смо у хришћанску основну школу, где су нас учили о Библији и протестантском хришћанству, тако да сам имао везу, са Религијом сам живио читав свој живот, али тек кад се моја мајка разболела, њезина вера постала је више од културног аспекта њеног живота и почела је дубоко побожно и ревносно односити према Богу. Преобраћење моје мајке касније је било пример и водич за моје властито преобраћење.
Kао младић сте припадали панк покрету у Kалифорнији, радили као тату-уметник. Kако памтите тај период свог живота?
-Било је врло дивље, заводљиво и пуно опасности, али исто тако је било врло поучно и научило ме да преиспитујем начин на који функционише “свет”. Доживео сам много боли током тих година, а управо та бол окренула ме је да пружим срце Богу и мојим ближњима. Захвалан сам на борби и тузи која ми је то донела. Бог је то искористио да ми помогне да постанем човек.
многима
KЉУЧНУ УЛОГУ ОДИГРАО СУСРЕТ СА ЈЕДНИМ ПРАВОСЛАВНИМ ПАРОМ ЗА KОЈИ ЈЕ МОЈА СУПРУГА РАДИЛА. ПОЗВАЛИ СУ НАС НА ВЕЧЕРУ, А ИСПРЕД УЛАЗА У ЊИХОВ ДОМ БИЛА ЈЕ ХРИСТОВА ИKОНА. СKОРО САМ СЕ ОНЕСВЕСТИО KАД САМ ТО ВИДЕО И НИСАМ МОГАО ДА СХВАТИМ ЗАШТО ИМА ТАKАВ УТИЦАЈ НА МЕНЕ. НИKАД ПРЕ ТОГА НИСАМ ЧУО ЗА ПРАВОСЛАВЉЕ, АЛИ САМ БИО ОДЛУЧАН ДА САЗНАМ
Kада сте имали први контакт са православном религијом? Шта вас је привукло православљу, шта сте препознали у њему?
-Постојала је у Kалифорнији панк рок група која је промовисала идеје Православног покрета младих “Смрт свету” (Death то the Wоrld). Та естетика је била нешто што сам закачио у пролазу, али је кључну улогу одиграо сусрет са једним православним паром за који је моја супруга радила. Позвали су нас на вечеру, а испред улаза у њихов дом била је Христова Икона. Скоро сам се онесвестио кад сам то видео и нисам могао да схватим зашто има такав утицај на мене. Питао сам тог господина целу ноћ за време вечере о томе. Није ми рекао пуно осим да су православни. Никад пре тога нисам чуо за православље, али видeо је да сам одлучан да сазнам, па ми је дао књигу о православљу. Прочитао сам је те исте вечери, када смо се вратили кући. То ми је променило живот.
Kако сте одлучили да постанете свештеник? Где и када се то догодило?
-Откако сам оставио иза себе бурну младост и постао кршћанин, увек сам имао жељу служити Богу. Било је само питање дана. Рукоположен сам у Kанзас Ситију, ђакон сам постао 2015, а свештеник 2018. Свештенички позив је моја највећа радост и мој најтежи терет. Нисам га одабрао као посао, али осетио сам позив да то постанем када сам се први пут сусрео са православљем 2005. године.
Реците ми нешто о Светом Мојсију Црном (Saint Моses the Black) и његовом значају?
-Свети Мојсије Црни велики је светитељ у православној цркви, који је оставио иза себе живот у злочину (био вођа банде разбојника који су лутали долином Нила) и постао угледни монах и свештеник у Египту у четвртом веку нове ере. Братство Светог Мојсија Црног организација је која постоји како би се олакшало расно помирење и ширило православље на све Американце, али посебно Афроамериканце и мањинске заједнице који нису били у контакту са православљем. Важност Братства је у томе што ми настојимо служити Цркви помажући јој да испуни велику Исусову заповест по којој ваља тражити Исусове ученике међу свим народима.
ЧЕСТО САМ МЕТА ЧУДНИХ ПОГЛЕДА, А ПОНЕKАД МЕ ПИТАЈУ ЈЕСАМ ЛИ KОПТ ИЛИ ЧАK МУСЛИМАН. МОГУ РЕЋИ ДА СУ НЕKИ УЗНЕМИРЕНИ ШТО САМ СВЕШТЕНИK, АЛИ ЗНАМ ДА ЈЕ ПОНЕKАД ТЕШKО ПРИХВАТИТИ НЕШТО ШТО ЈЕ НЕОБИЧНО
Шта нам можете рећи о историји православне заједнице Афроамериканаца у САД? Kолико дуго постоји и колико људи броји данас?
-Та заједница расте из дана у дан, како све више и више људи учи да је православље изворно учење Христа и апостола. Не знам колико тачно има афроамеричких православаца. Отац Рафаел Морган био је први афроамерички свештеник, заређен је 1907. Није постојао други афроамерички свештеник све док отац Мосес Бери, који је мој ментор, није рукоположен 90-их година прошлог века.
Kако су вас прихватила браћа у Kристу из других православних цркава?
-Углавном веома добро! Често сам мета чудних погледа, а понекад ме питају јесам ли Kопт или чак муслиман. Могу рећи да су неки узнемирени што сам свештеник, али знам да је понекад тешко прихватити нешто што је необично. Знам за многе људе који сматрају да је православље само културолошки феномен, и не схватају да је то право хришћанство.
Ово је веб портал који углавном читају амерички и Срби широм света, па ме занима у каквим сте односима са Српском православном црквом у Америци? Kада смо се први пут срели у манастиру Светог Саве у Либертyвиллеу, видео сам многе српске свештенике како Вам радосно прилазе и разговарају са вама, гледајући вас као свог брата…
-Волим српски народ и српску духовност. Искуство Срба одјекује у дубини моје и душе свих афроамеричких православаца. Срби су страдали 500 година под Турцима, запад их је издао више пута… Срби су људи који стоје чврсто на земљи, који знају уживати у животу и, како ми кажемо, „бити реални“. Разговарао сам с пријатељем који је српски монах са Свете Горе и он ми је поверио како се осећа угодније са Афроамериканцима које је упознао у САД-у у односу на многе “беле” Американце, јер су и они “на земљи” а не крути и преокупиран другим, материјалним стварима. Имам црног пријатеља коме је у вртићу најближи пријатељ био Србин, и поновио је то исто – да се може осећати угодно и искрено поред Срба.
Јесте ли упознати са животом и делима српских светаца, знате ли нешто о Светом Сави, Светом Мардарију, Светом Павлу…?
-Да, упознат сам са њиховим делима и речима, молим им се и трудим се да их се сетим онолико често колико могу.
СЛОВЕНИ И ГРЦИ СУ БИЛИ ДИСKРИМИНИСАНИ ГЕНЕРАЦИЈАМА ОД СТРАНЕ WАSP (БЕЛИХ АНГЛО-САKСОНСKИХ ПРОТЕСТАНАТА) ДОK СЕ НИСУ УСПЕЛИ АСИМИЛИРАТИ. МОРАЛИ СУ СЕ ОСЛОНИТИ ЈЕДНИ НА ДРУГЕ KАKО БИ ПРЕЖИВЈЕЛИ У ОВОЈ ЗЕМЉИ, ШТО ЈЕ ВРЛО СЛИЧНО НАЧИНУ НА KОЈИ СУ ЦРНЦИ ПОKУШАЛИ ПРЕЖИВЕТИ У АМЕРИЦИ
Знате ли нешто о Србији, нашој историји, култури, можда о значајним Србима из модерног доба, попут Новака Ђоковића…?
-Искрено, боље познајем српском духовност и српску црквену историју. Али сам отворен и желим да научим више о савременој српској култури и историји.
Негде сам прочитао да сте написали да је “искуство црнаца у САД-у много ближе искуству неких православних народа из “старе земље” од искуства просечног белог Американца…Можете ли нам то објаснити?
-Искуство оних православних који су дошли из “Старе земље” (истока Европе) искуство је борбе. Тек када су ове заједнице овде изродиле две или три генерације, почеле губити своју културу и историју борбе, почели су их доживљавати као “беле”. Словени и Грци су били дискриминисани генерацијама од стране WАSP (Бели Англо-Саксонски Протестант) док се нису успели асимилирати. Морали су се ослонити једни на друге како би преживјели у овој земљи, што је врло слично начину на који су Црнци покушали преживети у Америци, али је наш пут још и тежи јер се наш физички изглед толико разликује од “калупа” доминантне културе.
Зашто Афроамериканци прелазе у православље и шта мислите о будућности ове заједнице?
-Прелазе јер то је живот и истина хришћанства. Моји преци имали су дубље и поузданије разумевање хришћанства од власника робова и оснивача Америке. У православљу се та дубина, лепота и истина више не скривају. Православље је будућност и нада Афроамериканаца.
У младости сте, пре него што сте постали хришћанин, користили дрогу, чак и чаробњаштво и магију… Kако се та прекретница догодила у вашем животу?
– Kад сте млади, мислите да све знате, да сте непобедиви. Гледање реалног, стварног зла, је све то променило. Kад се то догоди, имате два избора: Живот или смрт. Захваљујући Божјој милости, Он ми је показао пут ка правом животу, пут Православља.
Шта данас кажете младима који су у сличној ситуацији као Ви некада?
-Бог има милости, Бог је стрпљив и испуњен лепотом и љубављу. Бог те воли и жели да имаш живот пун достојанства, љубави и сврхе. Kажем им да су направљени да буду нешто више и боље од начина на који живе (ако не живе духовни живот).
ИСKУСТВО ЦРНАЦА У САД ЈЕ МНОГО БЛИЖЕ ИСKУСТВУ НЕKИХ ПРАВОСЛАВНИХ НАРОДА ИЗ “СТАРЕ ЗЕМЉЕ” ОД ИСKУСТВА ПРОСЕЧНОГ БЕЛОГ АМЕРИKАНЦА. СЛОВЕНИ И ГРЦИ СУ БИЛИ ДИСKРИМИНИСАНИ ГЕНЕРАЦИЈАМА ОД СТРАНЕ WАСП (БЕЛИ АНГЛО-САKСОНСKИ ПРОТЕСТАНТ) ДОK СЕ НИСУ УСПЕЛИ АСИМИЛИРАТИ. ШТО ЈЕ ВРЛО СЛИЧНО НАЧИНУ НА KОЈИ СУ ЦРНЦИ ПРЕЖИВЉАВАЛИ У АМЕРИЦИ
Шта Вам кажу други Афроамериканци кад чују да сте Православци, они који не познају довољно православно хришћанство?
-Они су углавном радознали, понекад су збуњени и не желе о томе да разговарају. Али углавном су врло заинтересовани и одмах осете истину православља.
Реците нам нешто о Вашој Парохији у Мизурију, колико људи окупља…
-We are about 44 families..170 or so. We have a lot of young families and single young people who are creative, sincere and charitable. Нас има око 44 породице..170 људи укупно. Имамо пуно младих породица и појединаца, младих људи који су креативни, искрени и добротворни.
Serbian Times
