• Neobičan model za ugledanje pravoslavnom muškarcu je sveti pravedni Jov iz Starog Zaveta. Zaista, evo čoveka koji je „po Božijem srcu“. Njegov život pokazuje izvesne glavne osobine po kojima pravoslavni muškarac može i treba da ocenjuje sebe danas.

Živimo u društvu gde su muževi i žene, majke i očevi, bili iščupani iz svojih korena, izdvojeni od tradicionalnih i religioznih vrednosti, koje su jasno određivale šta znači biti muškarac, žena, član porodice.

Stare vrednosti i uloge, tako lako hranjene, u velikim zemljoradničkim i patrijarhalnim društvima, sada su skoro nemoguće za podražavanje u velikim industrijskim gradovima. Zdravo psihološko „vezivanje“, koje se prirodno javljalo između majki i ćerki, očeva i sinova, sada je veoma retka pojava. Kao da ovo nije dovoljno teško breme za duhovno nastrojene ljude, mi smo sada još i poplavljeni čudnim, i ponekad nenormalnim pojmovima i obrascima seksualnosti. Živimo u kulturi povećanog „uniseks“ izopačenja i nemorala.

Pokret za „žensko oslobođenje“ je u početku bio razumljiva reakcija na neodgovornog, nasilnog, oholog i bezosećajnog muškarca, ali umesto podizanja svesti i morala kod muškarca ka tradicionalnim vrednostima, i moralnog nivoa kod žena, imao je za posledicu spuštanja žene do još nižeg nivoa u odnosu na ponašanje muškaraca, dok se u isto vreme razbija „muški mit“, ne dajući mesto pravilnom značenju onoga „šta zapravo treba da bude muškarac“ – ili, šta znači biti pravoslavni hrišćanin muškarac.

Neobični model za ugledanje za pravoslavnog muškarca danas je sveti pravedni Jov iz Starog Zaveta. Zaista, evo čoveka koji je „po Božijem srcu“. Njegov život pokazuje izvesne glavne osobine po kojima pravoslavni muškarac može i treba da ocenjuje sebe danas – obezbeđujući sebi plan duhovnog razvoja i borbe.

Mi mislimo o svetom Jovu pre svega u smislu probe njegove vere i stradanja u njegovom životu, zbog čega ga pravoslavni zovu „Mnogostradalni“. Zaboravljamo da je on istrajao do kraja i izvojevao pobedu nad nevoljama. Retko shvatamo da je u cilju zadobijanja ove pobede, on morao imati određene vrednosti karaktera i duše – kvalitet istinskog i pobožnog muškarca.

Koje su to vrednosti?

Bio je čovek koji nije zaboravio Boga i Božiju ljubav prema njemu, bez obzira koliko je užasna bila trenutna patnja: „Kad me Bog čuvaše, kad svetljaše svećom svojom nad glavom mojom, i pri videlu Njegovom hođah bez mraka“ (Jov 29, 3-4) Pravoslavni čovek teži da nikada ne zaboravi Boga i Njegove blagoslove bilo iz prošlosti ili sadašnjosti, i on daje isti primer svojoj ženi i deci, posebno u vreme iskušenja.

Pravedni je voleo svoju decu i krajnje su mu nedostajali dok je bio u izgnanstvu. Nije ih posmatrao kao iritirajuće nametanje svom sopstvenom „načinu života“. On je ustajao rano i prinosio žrtvu za njih, sa ciljem da ih očisti ako su grešili (Jov 1, 5) Pravoslavni muškarac se vatreno moli za svoju decu – i za mudrost u njihovom vaspitavanju, i za Božije blagoslove i blagodat za njih. Ovo je takođe obrazac i za sveštenika, koji ima mnogo duhovne dece.

Sveti Jov je bio pravedan i pošten, i sa svojom decom, ali i sa onima za koje je snosio odgovornost van svoje porodice. (Jov 29, 14-17). Na isti način, pravoslavni hrišćanin je obrazac pravde i nepristrasnosti za svoju decu, ublažavajući pravdu milošću. Pravedni Jov je bio poštovan i od starih i mladih (Jov 29, 7-10). Pravoslavni muškarci pokazuju poštovanje prema svojim nadređenima, i na poslu i kod kuće, ali naročito u Crkvi, i zadobijaju poštovanje svoje žene i dece, ne čineći ništa što će uništiti ovo, da ih ne sablazni.

Svetitelj je bio postojan, sličan drvetu čije korenje uvek ima vode (29, 19). Pravoslavni čovek uvek svesno teži da izbegne nemir našeg jurećeg društva, shvatajući potrebu dece da imaju sigurni osećaj „mesta“ i stabilnosti u svojim životima. Sveti Jov je bio mudri tražitelj Boga i mudrosti: „Gospod dade, Gospod uze; da je blagosloveno Ime Gospodnje.“ Pravoslavni Hrišćanin takođe teži da se spokojno odmori u Promislu Božijem, čuvajući živo svoju posvećenost veri pravoslavnoj, i primenjujući ovo na svoju porodice prema svojoj snazi.

Zbog svih ovih duhovnih osobina, sveti Jov je bio u stanju da izdrži užasnu patnju i nevolju, i za posledicu imao da je Gospod blagoslovio poslednji deo Jovovog života, čak još više od prvog (Jov 42, 12). Ovo je, dakle, pravi primer za današnje muškarce, koji su često u iskušenju da se povuku u pasivnu samodovoljnost kad su suočeni sa teškoćom i neprilikom, koji su previše spremni (i ohrabreni od strane društva) da napuste posao, ženu, decu na najmanji kapric ili teškoću. Ovde je, dakle, Svetitelj koji može nadahnuti u savremenom čoveku potrebu za stvarnim čoveštvom, pre nego na pritvornu muškost.

„Blago čoveku koji se svagda boji; a ko je tvrdoglav, upada u zlo“. (Priče Sol. 28:14)

 

prijateljboziji.com

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime