Фотографију на којој се виде остаци двора Јелене Анжујске направио је Благоје Божовић 1977. непосредно пре потапања предела на коме се налазило то здање.
Неистражена археолошка налазишта увек су интересантна научним истраживачима, новинарима и широј јавности.
Ибарски Kолашин је најмање испитан крај наше земље, још су половином прошлог века закључили истраживачи који су се ослањали на радове чувених етнолга академика Јована Цвијића и Милисава Лутовца.
На територији Ибарског Kолашина, на крајњем северу општине Зубин Поток, налази се археолошко налазиште на месту где се налази језеро Газиводе и изнад језера на територији насеља Брњак. Археолошка налазишта и културна блага која су скривена потапањем великог дела простора у долини Ибра када је настало вештачко језеро Газиводе у другој половини прошлог века, нису била истражена.
А ради се о неисцрпним археолошком благу од праисторијских веремана, преко Немањића све до седамдесетих година прошлога века када је потопљена котлина у подношжју Мокре Горе, у горњем току Ибра.
Благоје Божовић (1915-2000) свештеник, учитељ, директор школе један је од последњих етнолога који је прошлог века дао значајан допринос изучавању Ибарског Kолашина.
Благоје Божовић је део својих истраживања објавио у делима“Народни обичаји у Ибарском Kолашину“ Приштина 1997, Зубин Поток, 2005. И „Kолашински кнежеви“, Исток, 2001. Радове је објављивао у листов има и часописима „Јединство“, „Стремљења“, „Обележја“, „Расковник“, Просветни преглед и другим.
Благоје Божовић је пуних пет деценија био посвећен истраживачко-научном раду, сакупљању и проучавању етнолошке грађе како архивске тако и на терену. Он је на тај начин испуњавао дуг према завичају.
Трагајући за етнографским подацима о Брњаку, недавно смо од Олге Јаначковић и Биљане Јакшић, кћерки Благоја Божовића, добили до сада необјављивану фотографију на којој се виде остаци средњевековног двора краљице Јелене Анжујске, жене краља Уроша првог и мајке краљева Драгутина и Милутина, који је имала у Брњаку.
Фотографију је направио Благоје Божовић 1977. године непосредно пре потапања предела на коме је био дворац српске краљице француског порекла Јелене Анжујске, као и Школа за женску децу коју је она основала на том месту.
Јединство
