Процена коју нека секта представља по друштво, зависи од секте до секте. Скоро све секте имају параване који им служе да се маскирају. Оне често организују хуманитарне акције у сукобом захваћеним областима. Тако се често у пакету хране и основних хигијенских потребштина нађе згодно остављена литература, која треба да „утеши“ ратом потрешене особе. Често се боре и за права жена и веће слободе што им опет омогућује лакши приступ циљаној групи. Многе секте искључују чланове из њихових пријашњих живота што доводи до раздора у породицама и сукоба чланова са њиховим пријатељима. Један од показатеља опасности секте јест могућност изласка из ње. Што је из секте теже изаћи, то је та секта опаснија. Уз то,нарочито штетне групе можемо препознати ако има вођу који држи сву моћ у својим рукама, ако је слобода сљедбеника јако ограничена и њихов живот контролисан, те ако секту финансирају њени чланови, а затим вођа та средства употребљава у своју корист. Јеховини свједоци, сцијентологија, трансцедентална медитација и Нова Акропола су критиковане и сматране опаснима због ауторитетизма, хијерархијске уређености, принуде и контроле коју врше над својим члановима.
Контрола појединца:
Једна од најопаснијих страна секти јесте контрола појединца и мали степен слобода који му секта оставља. Након приступа у секту, нови члан мора прихватитит правила која намеће та секта, искључујући сваки други вјерски, морални и друштвени пропис. Чланови секте су обично припадници нижих друштвених слојева, са слабим образовањем, као и они који нису васпитани у хришћанском духу. Посебно опасне секте се служе специфичним приступом будућим члановима по којем их можемо препознати. Обично одабиру особу која је изгубљена, рањива, депресивна и тада јој својим програмом нуде излазак из кризе, остварење унутарашњег мира и сретан живот. Својом срдачношћу привуку жртву и почињу са њом манипулисати. Секте интензивно посматрају понашање појединца и уочавају његове слабости, чиме им је омогућено контролисати сваку његову мисао . Међу члановима обично влада чврста повезаност управо због осјећаја изолованости и одбачености од осталог друштва. Они придају изузетну важност ономе што сматрају као морално исправан начин живота.
Секта надзире све своје вјернике и кажњава оне који се не придржавају својих обавеза. Вође локалних група често иду у кућне посјете осталим члановима. Сектама превладава елитизам, то јест уверење да припада “елити коју је Бог одабрао” и да, као таква, једина има исправне тезе и може спознати истину. Адвентистичка црква има учење према којем ниједан члан других цркава и религија не може доћи до спасења, него су ти људи осуђени на пакао. Учење секти је често спој разних вјеровања из других религија. Дакле секте узимају из разних веровања оно што им одговара.
Нови закони за сузбијање секти:
Европски парламент донео је Резолуцију о сектама. У тачки 9. тог документа наводи се да одредјене секте, чије се организационе структуре не ограничавају на поједине државе и које делују на територији читаве Европске уније, стално нарушавају права човека и чине криминалне поступке: сурово поступање са људима, сексуално злостављање, незаконито лишавање слободе, трговина људима, подстрекивање на насиље, ширење расистичких погледа… Француска скупштина је донела кривични закон који је узнемирио Америку ставом да су секте „тројански коњ у Европи“, с обзиром да 95 посто секти долази са оне стране „баре“. Француска је врло оштро одбацила приговор САД да се донетим законом угрожавају људске слободе и слободе верских изражавања, и тврдила обрнуто – да се њиховим деловањем сузбија и ограничава слобода и право чак и на веру и живот. Законом се, у суштини, регулише понашање секти, посебно санкционише сектни криминал. Медју врло ригорозним одредбама јесу и оне којима се предвидја казна од три године затвора и велика новчана казна за менталну манипулацију „било малолетника, било личности са посебном ранљивошћу због година старости, болести, опште слабости, психичке или физичке оштећености“ којом се изазива физичка и психолошка зависност, па и самоубиство због техника које примењује неки члан секте. Уколико је повреду личности нанео водја секте или неко од најодговорнијих, казна је пет година затвора и милион еура.
Како помоћи особи да напусти секту?
Секте појединца често изолују од породице. У том случају, кључно је да његова родбина и пријатељи предузму све како би га увјерили у опасност групе у којој се нашао. Као прво, препоручљиво је пронаћи разлоге због којих је особа приступила у неку секту (обично је у питању незадовољство или несигурност). Ако се та особа успије ишчупати из „канџи“ секте, потребно јој је пружити сигурност, љубав, потпору, дати до знања да је породица спремна на уступке, да се жели помоћи и бити стрпљивија. Особа која је недавно напустила секту у лошем је стању и има симптоме који се појављују код тешких овисника. Стога јој треба помоћи да се прилагоди и живи самостално јер се након изласка боји повратка у стварни живот. Корисно је саслушати ју и пронаћи нешто позитивно у искуству које је понијела са собом из секте. Тај се процес назива реконструкција. Неки заговарају и „депрограмирање“, дакле да се појединца преусмјери и врати у првотно стање, али тим поступком могуће је лишити га индивидуалности. Породица није једина која се бори против тоталитарних секти. Још од њихових почетака Црква је упозоравала на штетне посљедице које узрокују, а од 1970-тих и држава се придружила упозорењима. Црква настоји заштитити своје вјернике па често напомиње друштво да се побрине за сигурност грађана. Њен је утјецај ослабио тијеком историје тако да су данашњи закони против секти блажи . Држава покушава помоћи у борби против секти, међутим, налази се пред озбиљним потешкоћама зато што не може забранити рад неке секте ако није прекршила закон, јер се тиме нарушава принцип слободе.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
znanje.org
