Сунчев одсјај над зеленим лугом пламти.
Сја шума. Лагано круни се дан…
Овакву вечер једну давну памтим,
и често ми се она врати у сан…
Прве су звезде над боровима цвале,
међу смрекама ћутале су вране,
маћухица рој тек је почео да цвета,
у гнездима својим гугутке поспале,
алатаст хермелин ишао је складом…
Пун месец над лугом. Ко да ће да плане
златило се поље снених сунцокрета,
над њима страшило бди ко чобан над стадом,
на шеширу његовом мали сиви ћук.
Ветар бруји гором, у долини мук…
Старим путем идем, за мном мокрих шапа
застајкује успут црни пулин Чапа,
миришу јагода дивљих густе вреже,
месец беле коње у своје чезе преже.
Латице дивље руже попадале су по живици,
ласица сјајноока по кошеној ливади шета,
светла звездана ноћ на слаб лов јој слути
светиљке своје попалили око стогова свици…
Ћук тамни луг мотри. Старо страшило ћути,
заспало је задњим сном вечерас поље сунцокрета…
