На београдским рекама пре Другог светског рата баш се уживало. Ко не верује, нека погледа изложбу под називом „Плажама предака”, коју је фејсбук група „Био једном један Београд”, направила овога пута у сарадњи са ЈП „Београдска тврђава”.

Већ данима фотографије изложене на паноима на Калемегдану, на платоу испод Великих степеница, изазивају пажњу. А како и не би. Оне говоре о времену када су Дунав и Сава биле чисте реке, на којима су забаву, дружење и спас од врућина проналазиле хиљаде Београђана.

Купаћи костими као хаљинице

Уредници фејсбук групе „Био једном један Београд” на располагању су имали велики број фотографија, и како за „Магазин” каже Јелена Јанић Љубисављевић, једна од уредница, Београђанима је боравак на рекама некада очигледно био битан сегмент свакодневице.

– Приметили смо да су стари Београђани јако уживали на плажама и да су волели фотографисања. Изашли су из фотографских атељеа где су се за сликање посебно припремали и „намештали” и приказују се у неком потпуно другом светлу. Како је тих слика заиста много, лако смо изабрали тему нове изложбе. Као и увек, издвојили смо слике из наших приватних колекција, али су нам стигле и фотографије из породичних албума чланова група којих има 36.000 – каже наша саговорница.

Купалиште на Сави

Најстарије приказане фотографије потичу с прелаза векова, а последње су направљене уочи почетка Другог светског рата.

– Тачно се види и разлика у моди, начину облачења и понашања, како позирају. Купаћи костими су на почетку били као хаљинице, шивени код шнајдерки по мери, чак су били и вунени. Тек пред Други светски рат се појављују купаћи костими од ластекса, који се лакше и брже суше и приањају уз тело. Хаљинице су чак имале на сукњицама мале тегове, да се купаћи костими не би подизали у води – објашњава Јелена Јанић Љубисављевић.

Додаје и да највише фотографија потиче из међуратног периода, а тада су, кажу, неки Београђани већ имали и свој фото-апарат:

– Било је и фотографа који су „ординирали” по плажама, фотографисали и продавали слике, слично као што су то чинили и на Теразијама фотографишући случајне пролазнике.

На реку су долазили сви слојеви Београђана. Најпопуларнија купалишта била су она уз плажу „Шест топола”, на Сави, на простору данашњег Сајма, који је тада још представљао периферију града.

Као што су данас уз обале Саве поређани сплавови, некада су тако на води били начичкани мали дрвени, ограђени базени, на којима је било организовано купање, а око њих на води су биле и свлачионице.

Остао је забележен податак да је крајем тридесетих година 20. века у Београду било чак 27 „јавних купатила” – 18 на Сави и девет на Дунаву. Највеће међу њима било је „Општинско купатило града Београда” које је имало 700 кабина и лети је могло да прими и до пет хиљада купача.

– Општинско купалиште је било најпосећеније јер је наплаћивало улазницу од два динара дневно. Пошто се на купалиштима наплаћивао улаз, биле су заступљене и дивље плаже, с леве стране Саве, где није било уређеног простора, него су се људи окупљали у шумарцима, али морали су да пређу реку чамцем – подсећа наша саговорница.

Поглед на Калемегдан

Многе фотографије су сликане тако да се у позадини види Карађорђева улица, која је скоро остала неизмењена, затим Саборна црква, Калемегданска тврђава… Пуца поглед и на Велико ратно острво, низводно од данашњег Бранковог, а некада Моста краља Александра налазила се чувена плажа „Ница”.

– Била је то огромна плажа и много Београђана се тамо купало. Постојала је до 1938. године, када почиње изградња обалоутврде од стране данске групе и уређење и насипање тог дела обале. Тада се „Ница” преселила узводно од Бранковог моста, значи између два данашња моста, опстала је доста дуго у послератном периоду, чак до седамдесетих година – каже Јелена.

На купалишту Брђани, бернардинац, глумица…

На једној фотографији усликана је и позната српска глумица тог времена Жанка Стокић у купаћем костиму, у друштву пријатељица. Занимљива је и фотографија Обрада Симића, предратног адвоката, козера, новинара, власника листа „Црна врана”, чијих је само неколико примерака објављено пре него што је лист забрањен. Симић позира на плажи у веселом друштву, али и с необично великим кућним љубимцем за то доба – псом расе бернардинац.

Откуд они на београдској плажи?

Недоумицу отклања Јелена: Брђани су становници Топчидерског брда.

Први београдски нудисти привукли су велику пажњу на изложби
Голаћи хит изложбе

Ту је и невероватна слика за оно време: голаћи с лишћем. Било је дакле нудиста и у оно доба или једноставно нису имали пара за купаћи костим. Јелена открива да су неки од уредника фејсбук групе били у дилеми шта ће људи рећи ако изложе ову фотографију у пуном формату, а онда се испоставило да је то једна од слика која привлачи највише пажње на изложби.

– Голаћи делују као неки војници или радници, али не зна ко су – додаје Јелена.

 

 

 

magazin.politika

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име