По много чему јединствен и специфичан, а истовремено скроман и једноставан. За Београд можемо рећи да је једна велика позорница, некад одушевљава, а некад растужује. Одише истрајношћу и притајеном снагом. О Београду се прича за кафанским столовима, распредају се легенде, нагађају се могућности. Исток га види на Западу, а Запад на Истоку. Пред вама, град у коме се састају две европске реке, испод Победника који то надгледа. Град, на који не можете остати равнодушни, не због фасцинантне архитектуре, већ због енергије која живи у њему.
Бео град. Или можда боље да кажемо – бели „Феникс“?
Кроз историју, Београд је град који се задесио на бојном пољу чак 115 пута, а 44 пута је био сравњен са земљом и поново обновљен. Све то наравно, због свог стратешког положаја и освајачких намера владара, како са Истока, тако и са Запада Европе.
Град у коме почива славни Атила „Бич Божији“?
Записи кажу да је у В веку београдска тврђава у потпуности уништена од стране Хуна. Након тога, београдским улицама се пронела легенда, да је гроб хунског вође, Атиле, који је носио надимак „Бич Божији“ управо на месту ушћа Саве и Дунава, прецизније испод саме тврђаве.
Један град – 15 имена кроз историју.
Најпре су га Келти назвали Сингидон, да би касније постао Сингидунум. Од тада, Београд је променио многа имена, а нека од њих су „Алба Булгарица“, „Дар ал Јихад“ (кућа рата), „Фехервар“, „Велиградион“, „Белграт“, „Принз Еуген Стадт“, „Цастелбианцо“, „Wеисенбург“, а као Београд, први пут се помиње 878. године, у писму које је Папа послао бугарском владару Борису I.
Први обриси града указали су се још пре 7.000 година.
На само 15 километара од центра Београда, налази се археолошко налазиште „Винча“, у коме су пронађени остаци култура, старијих чак и од оних из Месопотамије.
Ходајући по поду једног града, ходамо по крову другог.
Дословце речено, град испод града. Ходници, пећине, пролази и канали, сачувани још из доба Римског царства, одржали су се и до данас. Користили су их и обнављали, сви они, који су држали примат над Београдом.
Римски бунар – подземно чудо Европе.
Ово дело које су римски мајстори оставили у аманет Београду, популарно се назива и „пупак света“. Испредане су бројне легенде, међу којима је најпознатија она по којој је баш овде, Орфеј сишао и Хад. Због влаге и минимума светлости који допире унутра, створили су се сталактити, као у правој пећини. 212 степеника воде до дна које се налази на 62 метара, што је читавих 10 метара испод најниже тачке Београда. Кристално чиста вода бунара, крије и једну ендемитску врсту која се у Србији може наћи само на овом месту, а то је необична амфипода под називом “niphargus minor sket”.
„Неприметна“ пирамида која боде очи.
Постоје две тврдње, уствари објашњења, зашто ова пирамида стоји на том месту. Прво је то, да је „споменик науци“, постављен у оквиру изложбе под називом „Свет мерења“. 1955. године испред зграде „САНУ“. На њој су обележене координате града, надморска висина, стране света и сила Земљине теже. Друга тврдња, вођена је симболиком, по којој је пирамида са свевидећим оком јасан симбол слободних зидара – масона, те да је ово заправо њихових руку дело. Дилема свакако остаје.
Прва кафана на тлу Европе баш у белом граду.
Историчари тврде да је прва кафана на европском континенту, отворена баш на Дорћолу, давне 1522. године. На менију је била само црна кафа, па се претпоставља да је и сам назив -кафана- отуда потекао.
Патке на Славији.
Беград је место бројних необичних традиција и зачуђујућих обичаја, који нису познати широким народним масама. У духу тога, крајем XИX, пошто је подручје данашњег трга Славија била бара, Београђани су ловили патке на том терену, који је био приватан посед Шкота, по имену Сер Френсис Мекензи.
Грандиозни Храм који види цео Балкан.
50 звона свакодневно поздрављају београдско подне. Са које год стране да прилазите Београду, крст, висине од 12 метара, смештен на највишој куполи Храма Светог Саве (70 метара), је вероватно прво што ћете угледати. За Београђане, ово највеће молитвено место на Балкану, има посебан значај, тежину и традицију. 7 метара испод Храма, налази се црква Светог кнеза Лазара, крипта и ризница Светог Саве.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
10naj.com
