Током пандемије грипа 1918. године, иако је свет тада био сасвим другачији, та дискусија је била подједнако бурна као данас.
Пандемија грипа убила је око 5 милиона људи широм света, укључујући 675.000 Американаца, пре него што се завршила. И док је већина градова у Америци тада затворила своје школе, три су одлучила да остану отворене – Њујорк, Чикаго и Њу Хејвен, причају историчари. Одлуке здравствених радника у тим градовима углавном су се заснивале на хипотези службеника јавног здравства да су ученици безбедњи у школи. Ипак је то било доба прогресије државе, са нагласком на хигијену у школама и више медицинских сестара по ученику, више него што је то данас замисливо.
Њујорк је 1918. године имао скоро милион школске деце, а око 75 одсто њих је живело у становима, у пренатрпаним насељима са често несанитарним условима, пише у чланку о јавном здрављу из 2010. године.
„Ученицима из пренасељених четврти школа је нудила чисто, добро прозрачено окружење у којем су наставници, медицинске сестре и лекари практиковали – и документовали – детаљне, рутинске медицинске инспекције“, наводи се у истом чланку који је писан на основу историјских извештаја о јавном здрављу.
Градови су били први и најтеже погођени грипом, рекао је др Хауард Маркел, историчар медицине и директор Центра за историју медицине Универзитета у Мичигену, који је био коаутор тог чланка о извјештајима о јавном здрављу.
„(Деца) су мењала своје, често несанитарне, домове за велике, чисте, прозрачне школске зграде, где увек постоји инспекција и практикују се редовни прегледи“, изјавио је тадашњи комесар за здравље у Њујорку, др С. С. Копеланд.
Ученици нису смели да се окупљају ван школе и морали су редовно да се јављају свом учитељу, стајало је тада у Копеландовој изјави. Наставници су редовно проверавали да ли ученици имају симптоме грипа. Они ученици код којих би се појавили – били би изоловани. Ако би ученик имао температуру, неко из здравственог одељења би га одвео куц́и, а здравствени званичник би проценио да ли су услови у стану погодни за „изолацију и негу“, кажу извештаји јавног здравља. Ако не, били би послати у болницу.
„Здравствено одељење захтевало је да породице деце која се опорављају код куц́е имају породичног лекара или да користе бесплатне услуге лекара из институција јавног здравља“, наводи се у чланку о извештајима јавног здравља.
Аргумент Чикага за став да школе остану отворене за 500.000 ученика био је исти: ако би школе биле отворене, деца би била склоњена са улице и била би даље од одраслих.
Међутим, број изостанака из школа повец́ао се током пандемије, можда због нечега што је један чикашки јавни здравствени службеник назвао „флуфобијом“ међу родитељима.
„Стопа изостанка била је тако велика да заиста није било битно да ли су школе отворене“, рекао је Маркел.
Према документу из 1918. из чикашког Министарства здравља, део стратегије био је да се обезбеди циркулација свежег ваздуха. Школске собе су биле прегреване током зиме тако да су прозори морали увек да буду отворени. У истом документу је закључено да је „одлука о држању школа овог града отвореним током недавне епидемије грипа била оправдана“.
„Боље имати децу под сталним надзором квалификованих особа, него да се затворе школе“, рекао је за Њујорк Тајмс тадашњи комесар за здравство Њујорка, Копеланд.
Маркел, који је са другим истраживачима, поредио податке и историјске записе из 43 града, о њиховом начину како су одговорили на пандемију из 1918. године, није толико убеђена у то.
Њујорк „није поступио најгоре, али ни најбоље“, рекао је Маркел и додао да је Чикаго одреаговао мало боље.
Истраживање је показало да су градови који су спровели карантин и изолацију, затварање школа и забрану јавних окупљања били најбољи, рекао је он. „Градови који су увели више од једне од ових мера постигли су више. Затварање школа било је део тог доприноса“, рекао је Маркел. Здравствени стручњаци, укључујуц́и Маркел, кажу да Ковид-19 није грип, што је била добро позната болест 1918. године. Има још много тога што треба научити о новом корона вирусу и болести коју он изазива. Исправна одлука данас је, рекао је Маркел, затварање школа.
„Боље је“, рекао је, „да будемо безбедни него да нам буде жао (better safe than sorry).“
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
nationalgeographic.rs
