ВРШАЦ, као родни град чувеног сликара Паје Јовановића, баштини скромну збирку његових дела од свега десет слика и пет цртежа, који су изложени у Градском музеју.
Међу њима је чувени „Вршачки триптихон“, за који је Паја добио велику златну медаљу на Миленијумској изложби у Будимпешти 1896. године, као и портрет краља Александра Карађорђевића у природној величини, који је сматрао својим ремек-делом.
Ипак, друга два велика платна посебно се издвајају због своје бурне историје. Реч је о портрету Мајке Ангелине и слици „Чуда светог Николе“, које је Паја 1927. године поклонио Епархији банатској.
Све до пролећа 1986. године, обе слике стајале су у цркви Светог оца Николаја у центру Вршца. Биле су окачене високо на северном и јужном зиду храма.
Упркос тој неприступачности, али и чињеници да се налазе на светом месту, непознати починиоци су их те 1986. године – украли. Оштрим сечивом исекли су платна дуж ивице рама, уролали их и однели у непознатом правцу.
Две године се о њима ништа није знало, а онда су волшебно пронађена на једној пијаци у Италији и то у очајном стању. Изломљена, изгужвана и подерана, платна су била изгубила чврстину, препаратура им је била трошна, а сликани слој крт и испуцао.
Нови живот удахнуо им је познати рестауратор Милан Стевчић, који је у оквиру специјалистичких студија праксу стицао у лабораторијама Метрополитен музеја у Њујорку.
Током деведесетих година прошлог века урадио је њихову комплетну рестаурацију, након чега су враћене у вршачки храм.
Године 2017, након велике унутрашње реконструкције цркве, Епархија банатска је те две слике уступила на коришћење Градском музеју, где се и данас чувају у оквиру сталне Пајине поставке.
Доживеле су тада још једно рестаураторско дотеривање, када је са површине уклоњен слој прљавштине и прашине.
Извор: Новости
