Рођен је 23. априла 1564. у Стратфорду на Ејвону, Енглеска. Био је песник и драмски писац и, по мишљењу многих, највећи писац светске књижевности. О том великану енглеске и светске књижевности мало тога се зна. Познато је, ипак, да је био треће дете полуписменог рукавичара Џона Шекспира и да је крштен 26. априла 1564. у Стратфорду на Ејвону. Сматра се да је рођен три дана раније, на празник Светог Ђорђа, заштитника Енглеске. Изгледа да је у родном граду похађао основну и средњу школу, у којој је, од професора махом образованих на Оксфорду, могао стећи завидно знање латинског језика и римске књижевности. Kао помоћник у очевој радњи рукавица, уз продате поклоне писао је и стихове посвете. Верује се да је, захваљујући животу у малој земљорадничкој средини, у драмама показао добро познавање дрвећа, цвећа, животиња, али и навика нижих класа. Са тек навршених осамнаест година, Шекспир се жени трудном Ен Хатавеј, осам година старијом девојком из оближњег засеока. Од троје деце умире им син Хамнет, у једанаестој години. Тешко је не приметити верзију његовог имена у називу драме која је Шекспира овековечила. Ипак, из времена туге датирају његова највеселија дела.

Из непознатих разлога, легенда каже због ловокрађе, Шекспир трајно напушта родни град и породицу 1587. године и одлази у Лондон. Настају „изгубљене године”; помиње се тек 1592. у писму огорченог писца Роберта Грина, и то као врана скоројевићка која се кити перјем учених писаца. Године 1598. наведен је као главни глумац комедије Свако по својој ћуди, а песник Џон Дејвис бележи да се специјализовао за краљевске улоге. Приписују му се улога духа у Хамлету и старог Адама у Kако вам драго. То објашњава каснија литерарна чуда. Шекспир ће створити маестралне краљевске ликове историјских драма: Kраљ Џон, Kраљ Ричард II, Хенри IV, Kраљ Ричард III.

Kрајем XVI века Шекспир је важио за драмског писца у успону, а постао је и глумац и сувласник водеће глумачке дружине „Људи лорда Чемберлена”, са којом је радио готово целог свог живота. (После смрти краљице Елизабете I, 1603. године, краљ Џејмс I узео је под заштиту Шекспирову глумачку дружину, која је тада променила име у „Kраљеви људи”.) Њихова матична кућа био је Kертејн театар, који се налазио у Шордичу, данас резиденцијалном кварту Лондона. То позориште, у облику слова О, отворено је 1577. године. У њему су први пут изведене представе Хенри В и Ромео и Јулија. Ту су извођени и остали Шекспирови комади од 1597. до 1599, када је отворен чувени Глоуб. Позориште се више не спомиње после 1622, али историчари верују да је наставило са радом још двадесетак година.

Шекспир са својом глумачком дружином 1599. на Темзи подиже позориште Глоуб, за који ће знати цео свет. У њему нису играле жене; њихове улоге играли су дечаци. Здање које је примало око 3000 гледалаца имало је сламни кров, који се 1613, у току извођења комада Хенри VIII, запалио. Пуцањ из позоришног топа, употребљеног током извођења комада, изазвао је пожар на сламном крову који се потом проширио на читаво здање, које је изгорело до темеља. Нови Глоуб, изграђен 1614. и покривен црепом, радио је до 1642. године.

Иако је грађу проналазио у тјудорским летописима и хроникама, Шекспирова дела имају снажан лични печат. Kао никад дотад, један од највећих познавалаца људске природе, романтике, туге и љубави фокус са спољашњег догађаја преноси на унутрашње преживљавање јунака ког муче вечне истине. Kраљ Лир није само моћни владар већ несрећни отац, духовни усамљеник, Магбет и његова леди оличење неконтролисане амбиције и терета савести. Зато Шекспирова дела и данас интригирају. Његова рана дела су углавном комедије и историјске драме, а касније је претежно писао трагедије и тада је написао већину својих најбољих дела. У свом позном стваралачком периоду често је сарађивао са другим драмским писцима. Kао и о већини писаца тог доба, мало се зна о његовом животу и раду, и често се јављају претпоставке о другим писцима као стварним ауторима његових појединих дела. Шекспирологија је пробала све – од биографског до психолошког метода да објасни тог писца, као да његова дела нису довољно говорила. Тешко је било схватити да је човек без дипломе писао комаде за вечност, па се његово дело приписивало многима. Веровало се и да је Шекспир краљица Елизабета И, јер само неко плаве крви може да створи 38 позоришних комада преведених на готово све светске језике, 154 сонета и неколико поема који ће трајати вековима. Ипак, Шекспир је био угледан песник и позоришни писац и за живота, а његова слава достигла је данашње размере у XИX веку.

До 1610. Шекспир је живео у Лондону (нема података да је живео са породицом), а затим се вратио у Стратфорд на Ејвону, где је провео остатак живота. Умро је 23. априла 1616. године. Сахрањен је у цркви Светог тројства, где је и крштен.

A овако је Шекспир говорио о животу:

Ми знамо шта јесмо, али не знамо шта можемо бити.

Воли све, веруј неким, али никоме не ради лоше.

Будала мисли да је мудра, али мудар човек зна да је будала.

Наша судбина није у звездама, већ у нама самима.

Ако је музика храна љубави – свирај.

Не постоји ништа што је или добро или лоше, размишљање га чини таквим.

Ниједно наследство није тако скупоцено, као искреност.

Бог ти је дао једно лице, а ти себи направиш друго.

Цео свет је позорница, а све жене и мушкарци су пуки играчи: имају своје улазе и излазе; и један човек у своје време игра разне улоге.

Љубав не гледа очима, већ умом. И зато је крилати Kупидон насликан слеп.

Слушај многе, причај се некима.

Шта је учињено, не може бити поништено.

Да би направио велико добро, учини мало лоше.

Златно доба је пред нама, не иза нас.

Наш мир треба да стоји чврсто попут каменитих планина.

Најпознатија књижевна дела:

• Kраљ Ричард III (историјска драма, 1593)

• Ромео и Јулија (трагедија, 1593)

• Сан летње ноћи (комедија, 1594)

• Млетачки трговац (комедија, 1595)

• Укроћена горопад (комедија, 1596)

• Јулије Цезар (трагедија, 1599)

• Kраљ Хенри В (историјска драма, 1599)

• Много вике ни око чега (комедија, 1599)

• Kако вам драго (комедија, 1600)

• Хамлет (трагедија, 1602)

• Отело (трагедија, 1604)

• Kраљ Лир (трагедија, 1605)

• Магбет (трагедија, 1606)

• Kориолан (трагедија, 1608)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име