Соколи су се трудили да истакнути уметници буду њихови чланови. Књижевник Бранислав Нушић био је члан Соколског друштва Београд I .
Соколско друштво Загреб I приредило је 23. 11. 1924. позоришно посело на коме је проф. Ивакић говорио о животу и раду Нушићеву, а нараштај приказао „Наша деца” од Нушића. У „Споменици 25. година соколског рада у Дубровнику” из 1929, писано је о раду Соколске Позоришне Дружине. Секција је 17. фебруара 1929. одиграла актовке : 1.„Зимски капут” од П. Петровића, 2. „Провалник” од Ђ. Прејца. 3. „Аналфабета” од Бранислава Нушића. Играли су Мари Осмак, Ринка Јеричевић, Никица Таљеран, Божидар Бубало, Бранко Хопе, Вељко Маричић, Миро Рибичић, Благоје Самарџић, и Александар Тупалов. У великој дворани Соколског дома у Крагујевцу 3 марта 1935. прослављена је стогодишњица оснивања првог српског позоришта, које је основао Јоаким Вујић 1835. Прослава је спојена са прославом 70-годишњице Бранислава Нушића, који је присуствовао свечаностима у Крагујевцу. Пре подне одржана је свечана скупштина, на којој су говорили Азањац и Нушић. Нушић је захвалио на срдачном дочеку и подвукао значење стогодишњице првог српског позоришта. После подне приредила је позоришна секција Соко Матице представу. Пре почетка представе говорили су Азањац и професор Милоје Павловић. Приказан је Нушићев „Обичан човек“. На приредби Соколског друштва Стара Пазова 7.5.1938. наступио је Жупски дилетантски одсек са позоришним комадом „Обичан човек”. Соколско друштво у Бијелој (Бока Которска) приредило је низ манифестација приликом 20-годишњице Уједињења. Свечана академија приређена је 2 децембра 1938. После академије одигран је позоришни комад “Аналфабета” од Нушића. Позоришни одсек Соколског друштва Сплит гостовао је у Соколском друштву Сињ маја 1939. и приказао Нушићев комад „Обичан човек”. Приредба се претворила у манифестацију соколског братства. Дилетантска секција Соколског друштва Кастав, код Сушака, наступала је са Нушићевим комадом „Власт” и Трифковићевим „Школским надзорником” у Каству и селима Дражицама-Замету и Јурчићима. Представе су одржане и поред неприлика које су им чинили противници. Соколко друштво Крагујевац прославило је 12. октобра 1940. десетогодишњицу од оснивања позоришног одсека. У Крагујевцу је јануара 1930. основана Дилетантска позоришна група Радничке колоније. Већ 5 маја 1930. приказала је „Ђиду” Јанка Веселиновића. Затим су се ређали комади „Девојачка клетва” од Љубинка; „Два наредника” од Ђурковића; „Сеоска Лола” од Тота; „Сумњиво лице” Нушића; „Сиротица” од Ђурковића и … . Са оснивањем Соколског друштва Крагујевац I позоришна група прешла је у његов састав, јер је иза себе имала снажну организацију. Резултат десетогодишњег рада одсека био је преко стотину комада, са преко 250 представа. Део представа позоришни одсек извео је Рачи — крагујевачкој (три пута), Краљеву, Косовској Митровици (два пута), Трпчи и Горњем Милановцу. Одсек је десетогодишњицу од оснивања обележио свечаном академијом. Приказан је Нушићев комад „Др.”. На прослави је одржано предавање „Живот позоришног отсека у првој деценији. Старешина друштва и оснивач одсека Петар Јевђевић предао је дипломе за десетогодишњи непрекидан рад вођи одсека Живојину Петровићу, Велимиру Павићевићу, Љубомиру Еркићу, Јовану Славковићу, Милошу Видаковићу, Драгици Видаковић, Јованки Гроздановић и Марији Рајтер. Поред изасланика корпорација и установа, прослави је присуствовао секретар жупе Крагујевац Тодор Димитријевић. Димитријевић у име жупе и Јанко Крамер у име Соколског друштва „Матице” предали су поклоне Позоришном одсеку. Свечаном представом Стеријине комедије „Покондирена тиква” соколско друштво у Великој Кикинди почело је 20. октобра 1940. своју трећу сезону. Т. Гранфил је као редитељ спремио комад и у њему глумио.Глума чланице сокола Брашован и сокола Ротарова била је по оцени писца чланка у „Соколском гласнику“ солидна. Нову сезону отворио је прочелник позоришта Љ. Трпковић. У свом говору изнео је смернице и васпитну улогу позоришта. Међу 500 гледалаца представе било је много средњешколске омладине. Планирано је да 26. октобра 1940. представа „Покондирена тиква” буде поновљена, као опроштајна игра Р. Ротарева , који је одлазио на одслужење кадровског рока. У чланку су најавили соколско село са програмом који је требао да изведе соколски подмладак. Поред хорског певања и рецитација требала је да буде приказана Нушићева дечја комедија „Наша деца”. Дилетантска секција Соколског друштва Милна дала је 1940. комаде „Госпођа министарка”, „Проклети хотел”, “„У властитој замци” и „Пошло по врагу”. Соколско друштво Чента је на покладној забави приказало „Светски рат” од Нушића. Соколско позориште из Новог Бечеја гостовало је 9 марта 1941. у Великој Кикинди и извело у режији Милорада Мајина, ранијег познатог позоришног уметника, Нушићеву комедију „Свет”. Главне улоге играли су Милорад Мајин и Наташа Нешовић-Мајин. У мањим улогама играли су Мара Савић и Милка Лалић. Просветни одбор Соколског друштва у Банатском Карађорђеву, под управом Ненада Кузмановића, радио је на оснивању позоришне секције. Низ представа почео је приказом Нушићеве „Ожалошћене породице” 2 марта 1941. Главну улогу играо је Н. Кузмановић, а остале улоге чланица сокола В.Адамов, М. Прерадовић, Љ. Станисављевић, М. Агбаба, Љ. Станков и Ј. Кузмановић, соколи П.Станков, М. Дракулић, М. Радаковић, В. Гарчин и О. Угарчина. Дилетантска секција Соколског друштва Стари Сивац наступало је крајем 1940. и почетком 1941. на приредбама које организовало друштво : дочек нових година, забави на Богојављење, дан св. Саве, … . На заједничкој приредби сокола Црвенке и Куле извели су у Црвенки комад “Ратникова мати”. Наступили су у Црвенки 1.марта 1941. са представама „Кнез Иво од Семберије”од Нушића и “Просидба” од Чехова. Позоришна секција друштва у Новом Бечеју приказала је у Врањеву Нушићев комад „Свет”. Главне улоге играли су Милорад Мајин и Наташа Мајин. Соколске представе утицале су на нове писце. Јован Ћирилов је истакао да су његове прве успомене позоришне. Тридесетих година 20 века, у Кикинди је гледао Соколско позориште, путујуће театар који је гостовао по војвођанским градовима. На једну од тих представа одвела га је служавка.
Књижевник Бранислав Нушић, члан соколског друштва Београд I, био је често извођен на соколским аматерским позорницама. Био је то део напора прегалаца и сокола да прикажу националне комаде на домаћим позорницама. Прославу 70-годишњице Бранислава Нушића одржали су соколи у Крагујевцу. Нушић је присуствовао свечаностима у Крагујевцу.
Саша Недељковић
