Наизглед, додела овогодишњих Нобелових награда тече као и сваке друге године. По обичају, током прве недеље октобра, из дана у дан, Нобелови комитети из Стокхолма саопштавају добитнике – понедељком за медицину, уторком за физику, средом хемију… На конференцијама за новинаре нема маски (што је, сасвим небезбедно, део општег става у Шведској и остатку Скандинавије), износ награде није умањен због економских последица пандемије, а награде нису повезане са Ковидом (будући да се односе на открића учињена деценијама у прошлости).

Међутим, пажљивији посматрач ће запазити да се на овим конференцијама строго поштује дистанца, да је мало учесника и да практично на њима нема новинара – све се одвија на даљину. И то је заправо то што се тиче овогодишњег Нобела. Наиме, ове године, због поштовања епидемиолошких мера неће бити традиционалног банкета који се одржава 10. децембра, на дан смрти Алфреда Нобела (1833-1896), и где се награде додељују са све хоровима, краљевском породицом и црним смокинзима.

Како је у понедељак, 5. октобра, саопштио Институт Каролинска (о наградама из различитих области иначе одлучују различите институције) Нобелова награда у 2020. за медицину и физиологију додељена је Мајклу Хотону из Велике Британије и Харвију Алтеру и Чарлсу Рајсу из САД. Они су награђени за “откриће вируса хепатитиса Ц”, до чега је дошло кроз низ сукцесивних продора које су пре скоро пола века начинили овогодишњи лауреати, препознајући саму болест која напада јетру, уочавајући да је изазива вирус другачији од хепатитиса А и Б, и на крају, изолујући сам вирус хепатитиса Ц. Овај вирус се преноси крвљу и отркиће овогодишњих лауреата је омогућило да се значајно сузбије у модерном свету.

Нобел из физике, у уторак, 6. октобра додељен је, као и прошле године, истраживачима из области космологије, односно црних рупа. Обожавани математичар, физичар и филозоф, аутор чувене књиге “Царев нови ум” Роџер Пенроуз добио је половину награде пошто је показао како Ајнштајнова Општа теорија релативности описује формирање црних рупа које су генеричка и робустна појава у природи. Сам Ајнштајн иначе није веровао да црне рупе заиста постоје, али је деценију након његове смрти Пенроуз доказао њихово постојање и детаљно их описао, а његов рад, навео је Нобелов комитет, још се сматра најважнијим доприносом Општој теорији релативности још од Ајнштајна.

Друга два добитника награде у области физике – Андреа Гез и Рајнхард Генцел открили су да у центру Млечног пута постоји објекат који управља орбитама осталих тела – супермасивна црна рупа окружена густим јатом звезда. Занимљиво је и да је 55-годишња Андреа Гез тек четврта добитница Нобела из физике до сада.

Нобел за хемију додељен је за једно савремено достигнуће, можда највеће у овом веку – откриће технологије едитовања гена, CRISPR-CAS9. Емануела Шарпентје и Џенифер Доудна поделиће награду за откриће којим се наука интензивно бави тек нешто више од деценије, али се већ примењује.

CRISPR је, иначе, готово случајно откривен одбрамбени механизам којим се бактерије штите од вируса и који им омогућује да са лакоћом пронађу бактериофаге, односно вирусе који су се угнездили у њеној, прокариотској ДНК. То је имуни систем који ефикасно исеца уљеза из ДНК ланца. За то се, као својеврсне “маказе”, користе протеини асоцирани уз CRISPR који се називају CAS (назив настао спајањем две скраћенице у једну нову). Кад је 2005. постало јасно да је до тада опскурни CRISPR којим су се бавили само заљубљеници у бактериофаге заправо тако моћан, било је само питање времена кад ће истраживачи схватити да се уз његову помоћ могу исецати и делови генетичке информације који нису вируси или плазмиди и да се то може применити и код далеко сложенијих организама него што су бактерије. Тако је 2012. године настала технологија названа CRISPR/CAS9 по протеину који се користи за исецање.

 

 

Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД

naukakrozprice.rs

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име