Иако се још увек не знају добро и већи део полугодишта су провели раздвојени због пандемије коронавируса, ђаци су издејствовали да њихов другар добије другу шансу код наставнице енглеског како би остао стипендиста и Вуковац и наставио да од државе прима преко потребан новац
Ученици првог разреда Гиманзије “Светозар Марковић” у Нишу показали су на делу шта значи другарство, пријатељство, доброчинство, заједништво. Они су, у време пандемије док су наставу пратили онлајн, упутили молбу разредном старешини, професору физичког васпитања Миљану Миленковићу, да им помогне код наставнице енглеског језика да њихов друг из одељења Б.П. поправи четворку из овог предмета на петицу, како би наставио да прима стипендју.
Молили су за другу шансу, не за оцену. Било им је то важно колико и њиховом другу који из свих осталих предмета има петице, али просек 5.00 му је био важан да може да настави да прима стипендију Министарства просвете. Осим тога, њихов друг за кога су се сви борили, прима и терапију хормона за раст коју је породица плаћала.
Све су то одрадили без знања свог друга, а сакупљени новац су му предали када су га позвали на дружење јер се месецима нису видели.
“Добар дан разредни. Желим да Вас обавестим да смо се одељењски сложили да Б.П. добије прилику да поправи оцену из енглеског зато што знамо да он то заслужује. Такође, дошли смо на идеју да сакупимо новац за његову терапију, тако што ће свако од нас да да колико може. Верујемо да ће наша посвећеност и пажња обрадовати њега и његове родитеље”, написали су ученици у поруци разредном старешини професору Миљану Миленковићу.
Друг из разреда је добио другу шансу, јер је свако заслужује и поправио је оцену из енглеског. Предата му је новчана помоћ.
“Одушевљена сам овим гестом његових другава из разреда који се до јуче нису ни познавали, јер долазе из различитих школа. Они су показали да још увек постоји оно право, исконско другарство. Сам гест, уопште се не ради о томе да ли су они прикупили нешто или не, говори колико су они зрели да схвате потребу једног дечака и колика је њихова спремност да то ураде за било ког ученика у свом одељењу. Права је реткост пронаћи одељење које је толико сложно и јединствено. Они су ми вратили веру да се млади враћају правим вредностима и то је на мене оставило најјачи утисак”, казе мајка овог децака.
Додаје да је, без суње, велику улогу у целој прици одиграо и њихов разредни старешина, професор Миљан Миленковић који је доста времена провео са њима разговарајући о томе шта су приоритети у насим животима, које су то вредности које морамо прихватити, поштовати и неговати.
“И сам сам изенађен гестом који су направили моји ђаци. То само значи да смо сви ми, друштво, школа, ја као њихов професор и они сви на добром путу. Деца су схватила шта знаци дарежљивост, хуманост, помагати другима. Дошли смо до суштине, а то је да су они почели да мисле на прави начин. Јако ми је драго да су они моје одељење и поносим се њима”, рекао је професор Миљан Миленковић.
Ученици, њих 30, окупило се око свог друга коме су помогли. Говоре сви у глас, јер се нису тако дуго видели.
Вељко Милојевић је ученик I/1. Каже да се они сви међусобно друже и помажу.
“Овде више није важно о коме се ради. Помогли би и другима, свакоме од нас ако је то потребно. То је најмање што смо могли да урадимо за нашег друга”, казе Вељко.
Друг из клупе Стеван се слаже са Вељком и додаје да су спремни да наставе са хуманитраним акцијама.
“То су ситнице, али оне некога могу да учине срећним”, додају ови гимназијалци.
Нађа додаје су срецни сто је њихов друг поправио оцену.
“Сложни смо и помажемо једни другима. Разредни нам стално говори да ћемо бити заједно четири године и да морамо да подржимо једни друге, да будемо сложни, да се помажемо. Захваљујући њему ми смо од одељења постали једна велика породица која има 30-оро деце”, Нађин је закључак.
serbiantimes.info
