“Свуда где има туторства над људима, свуда где се води тобожња брига о људској срећи и задовољству, брига која иде заједно са презрењем према људима и са сумњом у њихово узвишено порекло и њихово узвишено позвање – живи тај дух Великог инквизитора. Тамо где се срећа ставља испред слободе, где се пролазност ставља испред вечности, где човекољубље устаје против љубави према Богу – тамо живи Велики инквизитор. Тамо где се тврди да истина није потребна за људску срећу, тамо где се тврди да се и без истине о смислу живота може живети – тамо је опет он“.
Николај Берђајев, Извод из Нова религијска свест и друштвена реалност
