Не можеш да искусиш љубав а да се истовремено бојиш да волиш.
Не можеш да доживиш успех а да истовремено у њега сумњаш.
Не можеш да осетиш туђу доброту а да мислиш да су сви људи лоши.
Не можеш да будеш срећан а да стално набрајаш шта те чини несрећним.
Не можеш да имаш новца а да мислиш д аје прљав.
Не можеш да желиш мир а да било шта око тебе може да ти донесе немир.
И то не зато што ја тако кажем, већ зато што природа ствари тако каже. не можеш да се жалиш зашто нема сунца ноћу, зашто не можеш да дишеш под водом, зашто камен падне на земљу кад га бациш увис, зашто је топло кад се обучеш или хладно кад се скинеш. Јер природа ствари је таква каква је. Да би осетио љубав, мораш бити љубав, да би био успешан, мораш да у успех верујеш, да би искусио доброту, мораш веровати да постоје добри људи, да би био срећан, мораш увидети шта те чини срећним, да би имао новца, мораш мислити да га заслужујеш и да би имао мир мораш га у себи градити и чувати.
Није до тога какав је свет. Никада. до нас је какви одлучимо да будемо док у њему живимо.
Из књиге – Са друге стране облога
