Нема опасности да ћемо вежбањем љубави према себи постати себични и нарцисоидни

Познато је да неки људи имају лош однос према себи, да себе често или повремено третирају на непријатељски начин. Када схвате да имају „недостатак љубави према себи”, питање које се поставља јесте: Како да неко заволи себе? Да ли је довољно да свакодневно упућују изјаве љубави особи коју виде у огледалу?

Промена става према себи се одвија у две фазе. Да би неко променио тај непријатељски став у пријатељски, прво је потребно да разуме сопствено непријатељство према себи: одакле оно извире, како све себе прогања и какву „добит” има од тога. Иако је освешћивање негативног става некада довољно да га особа смањи, оно не води аутоматски до прихватања себе и љубави према себи. Потребна је друга фаза, у којој особа изграђује позитивну слику о себи, након чега „вежба” да се заволи, као и да ту самољубав свакодневно практикује.

Свако мало дете себе и своје тело доживљава као нешто вредно. То је урођени нагон који имају и животиње, из њега извиру нагони самоочувања и преживљавања. То је биолошка основа на којој се гради даљи став према себи.

У највећем броју случајева, али не у свим, нечији однос према себи је понављање односа који су други, детету емоционално значајни људи, имали према њему.

Љубав родитеља и вршњака

Ако су родитељи, као детету најзначајније особе, детету показивали љубав, онда ће и оно изградити љубав према себи, и не само то, него ће себе волети на исти онај начин на који га воле родитељи. Ако су родитељи показивали детету да га прихватају само када испуни неки услов, онда ће и оно себе прихватати и волети само када испуни исти тај услов. Ако су родитељи детету показивали да га воле без обзира на све, било шта оно радило или не радило, онда ће и оно имати исти такав став „безусловне” љубави према себи.

Основа овога је да дететова психа „упија” стварног родитеља претварајући га у психичку структуру „унутрашњег родитеља” која онда наставља да „изнутра” третира дете на исти начин на који су га третирали стварни родитељи.

Родитељска љубав је веома важна као основа, али није довољна. Младој особи у развоју је потребно да је прихвате и воле њени вршњаци, да би коначно формирала став љубави према себи. Постоје људи који од родитеља јесу добили љубав, али који на крају не воле себе зато што их вршњаци нису прихватили и заволели.

Самоусловљавање и самовредновање

Ова прича о развоју љубави или нељубави према себи нам је била потребна да схватимо да они који не воле себе то чине зато што сматрају да такви какви су не испуњавају неки услов који је, по њиховом мишљењу потребно испунити да би неко могао да буде вредно људско биће и да воли себе. Када неко верује да није довољно леп, привлачан, висок, интелигентан, талентован, богат итд., тада ни не може довољно волети себе.

Зато је први корак препознавање и освешћивање овог условљавања личне вредности, а затим и одбацивање ових услова: Какав сам, такав сам – ја сам вредно људско биће које заслужује љубав.

Када некога волимо онда се према њему понашамо на одређени начин. Исто тако можемо да се „понашамо” према самом себи. Као што нам је важно како се осећа вољена особа, као што желимо да јој угодимо, тако треба да нам је важно како се осећамо и да себи понекад угодимо.

Као што вољеној особи посвећујемо време, тако треба и да узмемо време за себе и да се посветимо себи, својим мислима, свом телу и својим жељама. Они који „немају времена” за себе заправо себе занемарују, а то се не чини особи коју волимо.

Као што вољеној особи желимо да испунимо неке жеље, исто тако и сопствене жеље треба да су нам важне и да их повремено испуњавамо. Као што вољеним људима чинимо услуге, исто тако треба и сами себи да учинимо неку услугу, да урадимо нешто што је добро за нас, да себе изведемо на неко лепо место, приуштимо оно што нас радује, или да себи купимо неки поклон.

Нема опасности да ћемо вежбањем љубави према себи постати себични и нарцисоидни. Ове две особине нису последица односа према себи, већ односа према другима. Повећање самољубави не води смањењу љубави према другима. Напротив. Када заволимо себе лакше ћемо примати и давати љубав другима.