Не, не желим да ми мисли потону у тугу
Доста ми је борбе и са мојом срећом
Некога боли што не може претећи дугу
И кап кише спере неком другом, трећом.
Пресјечени маслачак на ливади и њиви
Перо откинуто из соколовог крила.
Све то некога боли и са тиме живи,
Издржати! То је смисао, снага, сила…
И сва ће се срећа у један стих слити:
Расти вити боре, боре поносити!