Пре 2.000 година, стари Римљани, освојивши поред доброг дела тада познатог света и просторе данашње Србије, открили су да ово поднебље има изузетна лековита својства. Због тога су изградили римска купатила – терме, чији су остаци и даље расути по територији Србије. Осим тога, код извора минералних вода, они су градили базене и виле, где су проводили дане у опуштању и лечењу. Сачувани су нам остаци купалишта – балнеа, из тог периода, а помињу их чак и неки историчари и путописци.

Ни Византинци нису занемарили лековито тло, југоисточног Балкана, које су освојили. Они су наставили да уживају у благодетима овог поднебља, а када је створена српска средњевековна држава, бање је посећивао српски народ и српски властелини. Долазак Турака Османлија није наудио бањама већ их је обележио типично источњачким украсима : турским купатилима или амамима. Ови амами преживели су до данас, а најпознатији амам је у Сокобањи. Поред њега данас су још увек у употреби и амами у Новопазарској и Брестовачкој Бањи.

Бање у Србији у 19. веку

Мењање историјске сцене током 19-ог века Србију је водило путем независности. У том бурном периоду ослобађања од петовековног турског јарма, у Србији се развијала чиновничка, индустријалска, пословна и интелектуална класа грађана – прототип модерног човека, чији је дан испуњен стресом и обавезама. Овај човек с краја 19- ог и почетка 20-ог века, често је одмор и релаксацију тражио у бањама.

Европска елита рођена у 19-ом веку, радо је посећивала бање, а лечења готово свих здравствених проблема спроводила су се у њима.
Сређивање државних прилика у Србији довело је до тога да у српске бање, све чешће и у све већем броју почињу да долазе и гости из иностранства, највише Аустријанци, Мађари и Грци, а најпосећеније бање биле су Бања Kовиљача, Нишка и Врањска Бања. Сама српска држава, старала се да унапреди бањска лечилишта у које је доводила еминентне лекаре.

Први светски рат

Овај развој и туристички успон српских бања, прекинуо је Први светски рат, сурово кидајући све везе са нормалним и лагодним животом. По његовом завршетку, бање су поново оживеле и у њих су изнова почели да стижу гости, међу којима и они из династијске породице Kарађорђевић. Интересовање владајуће куће, помогло је даљем развоју и расту престижа бања.

Током међуратног периода, бање су наставиле да се модернизују, а њихова популарност међу српском елитом, допринела је подизању приватних вила и летњиковаца, у оквиру бањских лечилишта које и даље постоје.

Други светски рат и бање у послератној Србији

Други светски рат, попут првог, прекида везе човека са уобичајеном свакодневницом и пред њега ставља борбу за голи живот, те бање поново бивају заборављене, све док се рат није завршио. Тада бање у Србији почињу убрзано да се развијају. Граде се хотели, лечилишта, проширују се смештајни капацитети, бање се модернизују, ради се на унапређивању здравственог третмана и медицинске понуде у њима. Тај развој, са својим успонима и падовима, настављен је до дана данашњег. Све већи захтеви који пред бањске понуде, поставља модеран човек, развијање чини неопходним и непрестаним, а садржај бањских лечилишта расте и бива богатији.

Неке од млађих бања Србије су Матарушка Бања и Бања Врдник, док су најстарије Врњачка Бања, Сокобања и Рибарска Бања, мада је тешко утврдити која тачно може понети епитет најстарије. Суштина је у томе, да су већ стари Римљани били упознати са изворима лековите воде широм Србије, а они који попут сумпоровитог извора Матарушке Бање нису откривени све до самог краја 19-ог века су изузеци. Лековита својства великог броја српских бања, вековима су коришћена у здравствене сврхе, а на просторима Рибарске Бање, пронађени су археолошки остаци који указују на то да је тај простор био насељен још у праисторијско доба, мада се научници још увек не могу сложити да ли је тадашње становништво било упознато са лековитим својствима места где су подигли насеље.

Неке бање Србије постоје дуже од саме српске државе. Њихови корени задиру далеко у прошлост и преплићу се са корацима старих Римљана, Византинаца и Турака Османлија. Ово је условило културно и историјско богатство бања у Србији и оне, попут малих музеја, у које је урезан печат времена, чувају у себи трагове прошлости.

Бањеусрбији

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име