Поред река, за водно богатство наше земље, од изузетног значаја су и врела, која се убрајају у популарне туристичке дестинације.
Можда нису толико експонирани у туризму као планине, али српска врела су чувена по својој мистичној лепоти, бистрој води и бујном зеленилу.
Издвајамо 5 врела која вреди упознати на путовању кроз Србију:
KРУПАЈСKО ВРЕЛО
Врело подно планине Бељанице на истоку наше земље можда је и најпознатија туристичка дестинација овог типа. Ово је место где извире Kрупајска река, а права мистерија до дана данашњег је дубина овог крашког врела. Према последњим мерењима, верује се да дубина Kрупајског врела достиже чак 123м. Тиркизна вода и бујна вегетација чине Kрупајско врело једним од највећих богатстава Србије. Међутим, људска рука је ипак деловала на овом месту, па је првобитни извор сада прекривен водом због настанка вештачког језера изграђеном браном за потребе млина. Температура воде не прелази 10°Ц, а у његовој непосредној близини налази се и јак термални извор са температуром воде од 26.5°Ц.
Поред нестварне лепоте самог врела која привлачи током целе године велики број људи, у близини овог места налазе се и два важна манастира српске културе: Манасија и Раваница.
ВРЕЛО МЛАВЕ ИЛИ ЖАГУБИЧKО ВРЕЛО
Врело млаве или Жагубичко врело, како му гласи друго име је хидролошки споменик прве категорије наше земље. Модро зелену боју дугује алгама и ретко када се мути, а некада достиже и прозирност чак до 10 метара. Покушај мерења дубине завршио се на 70м, јер се открило да се на дну врела налази сифонски канал из ког вода дотиче под великим притиском. Туристима је изузетно допадљива ова природна лепота, јер се локално становништво потрудило да заиста очува истинску лепоту овог краја, па је канал и само врело изузетно уређено, а обале су пошумљене.
ВРЕЛО ГРАДЦА
Прави бисер ваљевског округа и природно богатство од велике важности за Србију. По снази је најмоћнији и највиши извор у Србији, а посебно је интересантно зато што се истицање дели у две зоне – прву, познату као Зеленци која је представљена са 7 извора и другу, која се налази низводно звану Kоловрат, али је ова тачка истицања током већег дела године маскирана водом речног тока Градац.
Ово место није само битно због свог водног богатства, већ је и од изузетне важности за културно-историјску страну Србије. У оквиру клисуре смештен је познати манастир Ћелије, стара електрана у Дегурићу и Висока и Градска пећина-станишта праисторијског човека.
ТАОРСKА ВРЕЛА
Остајемо у ваљевском реону. Таорска врела су некада била редовна понуда на страницама туристичких брошура страре Југославије. Данас су Таорска врела помало заборављена и запуштена, али је призор и даље импресиван! Вода се и даље прелива из отвора пећине преко стена, стварајући утисак водопада неке далеке тропске дестинације.
Интересантан податак је да је на овом потезу некада било чак 12 воденица. Данас их је остало нажалост две и то у лошем стању.
До овог места је за сад мало теже доћи, али овај мелем за очи и душу је заиста вредни труда и напора.
ВРЕЛО ПЕРУЋАЦ
Река Врело настаје од јаког крашког врела Перућац и ово је једно од најлепших места западне Србије. Разлог зашто се река и врело некада поистовећују је што је сама река Врело дугачка свега 365 метара што је чини једном од најкраћих река Старог континента, па је још позната и под називом река Година. Ово место одликује бистра и чиста вода а “последњи дан” реке Године представља тачка где се она улива у Дрину у облику величанственог водопада висине 10м.
Велики туристички потенцијал овог дела Србији познат је и по рибњаку калофорнијске пастрмке али и близини великих туристичких центара Таре, Златибора и Златара.
До овог места је за сад мало теже доћи, али овај мелем за очи и душу је заиста вредни труда и напора.
Национална географија