На данашњи дан, велики празник Воздвижења Часног Крста,
упокојила се 1487.г. Мара Бранковић, ћерка деспота Ђурађа Бранковића (јединог православног владара који није послао патријарха у Фиренцу 1439.г. и који једини (уз Св Марка Ефеског) није потписао фирентинску унију) и жена султана Мурата II, чији ће наследник Мехмед II 1453.г. освојити Цариград.
Сахрањена је у манастиру Богородице Икосифинисе (или Двадесет палми) у Косиници (данашња Грчка).
Мара је по паду Цариграда дошла у посед велике светиње – Дарова Мудраца са истока – злато, тамјан и смирну – које су даривали Богомладенцу Христу по оваплоћењу.
Први-Мелхиор, стар и сед, са дугом косом и брадом; он донесе злато Цару и Господару.
Други-Госпар, млад и без браде, лица румена; он донесе тамјан очовечившем се Богу.
Трећи-Валтасар, црнпураст у лицу и врло брадат; он донесе измирну смртном Сину Човечијем.
Ову велику светињу је Мара Бранковић 1470.г. даривала манастиру Св Павла на Светој гори, чији је ктитор био њен отац, деспот Ђурађ Бранковић.
Предање каже да је султанија(царица) Мара допловила морем до светогорске обале, а да се након што се искрцала и приближила зидинама манастира Св Павла, зачуо глас са неба да на Светој гори влада једна друга царица, Мајка Божја, подсећајући је да не иде даље и не прекрши правило братства свих светогорских манастира. Мара је застала, скрушено се помолила и сачекала монахе да изађу из манастира Св Павла и преузму Дарове.
На месту где је Мара застала, постављен је крст који се назива ‘царичин’, а касније је на том месту подигнута црквица осликана представама овог догађаја.
Ова се светиња и дан данас чува у манастиру Св Павла на Светој гори.
Користећи свој утицај у Порти, царица Мара је штитила не само светогорске монахе, а посебно братства Св Павла и Хиландара, него и све хришћанске поданике царства. Уступајући села Јежевица и Мравинци код Сера (данашња Грчка) српским манастирима на Атосу, она је 3/5 прихода одредила Хиландару, а 2/5 Св Павлу. У истом односу им је завештала и сву своју покретну и непокретну имовину: имања, стоку, злато, сребро, одећу и тканине.
Не знам да ли ће неко данас деци у школама, на јавном сервису, на фејсбуку, инстаграму, вајберу, воцапу, јутјубу, тиктоку, телеграму (…) ово да исприча.
Испричајмо им зато ми…
