Украшавање икона златом и драгим камењем представљало је посебан дар светитељу, знак захвалности за милост Свевишњег или чак сведочанство посебног завета. Најскупље „одоре“ за свете иконе прављене су по наруџбини владара или богатих велможа.

Богородица Ахтирска, 1811.

Занимљив случај: од јављања иконе Богородице свештенику у насељу Ахтирка 1739. године до њене појаве прошло је мало времена. 1811. године московски мајстори су за свету слику начинили драгоцену ризу. Покривена златом она као да трепти у благој светлости. Ликове Богородице и разапетог Христа окружује фино украшена риза са уметнутим медаљонима. На марами која покрива главу Богородице светлуцају дијаманти, а на круни блиста сафир.

Богородица Владимирска

Прва риза за једну од најдубље поштованих икона у Русији начињена је у XII веку по налогу кнеза Алексеја Богољубског од злата, сребра, драгог камења и бисера. Касније је више пута прерађивана, а данашња верзија потиче из 1657. године. Направљена је по наруџбини патријарха Никона. Мајстор Петар Иванов је осавременио ризу и украсио је брилијантима и смарагдима.

Богородица Казањска, 1775.

Ову икону Мајке Божје поштовали су сви – од сељака до царева. Она се такође сматрала за покровитељку династије Романов. У колекцији „Ермитажа“ чува се у  сребрној позлаћеној ризи са богатим орнаментима израђеним техником искуцавања. Одежда Богородице и богодетета Исуса посута је бисерима распоређеним тако да обликују крупне цветове, као и аметистима и гранатима.

Спас Сведржитељ, X-XI век

Понекад су иконе биле врло необичне не само по украсима, него и по материјалу од којег су израђене. На пример, ову малу икону изрезбарили су још византијски мајстори у јаспису и окружили је златним рамом са смарагдима, ахатима и алмандинима. Овакве иконе су се носиле око врата и сматрало се да чувају своје власнике од сваке несреће.

Похвала Богородици, XVII век

Икона „Похвала Богородици“ припадала је старијем брату Петра I и његовом сувладару Ивану Алексејевичу. Овај је био врло слабог здравља. А икона је била позната по чудесним исцељењима. Икона, коју су насликали мајстори московског Кремља, украшена је драгоценом златном ризом и драгим камењем, који окружују светитеље, између осталог, светог Ивана Крститеља, небеског покровитеља Ивана V. Али поглед привлачи огромна камеја од сафира са ликовима Богородице са Исусом на престолу. Она је старија од иконе, а начинили су је константинопољски мајстори у XII веку.

Алексеј – Човек Божји, 1629.

Јавно власништво

У царској породици постојао је обичај да се поводом крштења детета направи посебна икона „по мери“, такозвана „мерна“ икона. Тако се звала, јер је биле величине новорођеног детета, а на њој је био приказан његов свети покровитељ. За цара Алексеја Михајловича Тишајшег (Најтишег) мајстори московског Кремља начинили су икону „Алексеја – Човека Божјег“, покрили је златном ризом и украсили драгим камењем и бисерима. Она је владара пратила током читавог живота, а након смрти налазила се у његовом надгробном иконостасу у Архангељској цркви Кремља.

Ковчежец, 1589.

Мала икона у облику ковчежића за чување моштију припадала је царици Ирини Годуновој. Чине је два крила, од којих је свако украшено цветом са блиставим сафиром. С леве стране је лик Свете Ирине, икона окружена богатим биљним орнаментима и црним декоративним писмом. Здесна је Богородица са богодететом, чија риза украшена берилима и крупним бисерима даје икони посебно свечан карактер.

Богородица „Играње“, XVII век

 

rbth.com

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име