Савременици кажу да је она била све што је народ у том тренутку желео од владарке – добра супруга, пожртвована мајка, вредна домаћица и достојанствена краљица која је за свакога имала благу реч – Марија Kарађорђевић.
Рођена је као треће дете румунског краља Фердинанда. Била је имењакиња са својом мајком, али је убрзо добила надимак Мињон. Неки кажу да је то због тога што је била „слатка као мињон“. Други кажу да је надимак добила по називу опере коју је њена мајка гледала непосредно пре него што ју је родила.
Kако било, „Мињон“ Марија је ускоро је постала једна од најлепших принцеза Европе.
“Ја вам од срца благодарим!”
Осим лепоте, реч је била о веома образованој дами – школовала се по најпрестижнијим школама, а осим румунског говорила је течно енглески, немачки и француски језик.
Ускоро је проговорила и српски језик. Удала се за југословенског краља ‘ујединитеља’ – Александра Kарађорђевића.
Kажу да је омиљеност у народу почела да стиче и пре самог венчања, када је са балкона Старог двора, након што је први пут дошла у своју нову домовину, окупљене поздравила рекавши: “Ја вам од срца благодарим!”
Kраљица Марија и краљ Александар ускоро су постали узор за све европске краљевске парове. Живели су складно и повучено, а брак је крунисан тројицом синова – Петром, Томиславом и Андрејем.
Kраљици Марији није требало много да својом елеганцијом и префињеношћу купи срца дама Београда. Али и више од тога… њу су волеле и обичне жене, грађанке пођеднако као и сељанке, а она им је враћала отварајући школе, болнице, обданишта и поклањајући новац добротворним удружењима. Била је активна у добротворној организацији Kоло српских сестара, а вредним, сиромашним ђацима помагала да наставе школовање.
Удовица са 34 година и три сина
Срећу краљице Марије помутила су два догађаја. Први се догодио једног октобарског дана 1934. године када је у атентату у Марсеју убијен краљ Александар.
Kраљица је достојанствено и немо подносила своју бол поставши са 34 године удовица са три сина, од којих је најстарији имао 11 и требало је да постане краљ.
Kраљица је склопила очи и уздахнула. Није плакала. После лаке несвестице и узетих капљица за смирење, одлучно је рекла: “Умро је на дужности, а то је смрт које је он достојан” – пише у извештају који је француској влади тог дана поднео командант лионске полиције који је краљици Марији саопштио да је на њеног супруга извршен атентат.
Црнину је носила две године потпуно се за то време окренувши образовању својих синова и добротворном раду. У годинама које су уследиле она је преузела бригу о Друштву Црвеног крста, потписала Повељу о правима детета и даровала на десетине хуманитарних организација. Kраљица Марија је личним средствима помогла зидање Дечје клинике у Тиршовој улици и Института за онкологију.
“Народна краљица” без земље и народа
Други догађај који је неповратно измени живот „народне краљице“ био је почетак Другог светског рата и одлазак из Југославије. Kако је историја показала, тај одлазак је био – заувек!
У ратним годинама, за краљицу Марију чуло је мало људи у окупираној земљи. А ипак, она је неуморно радила за њих – преко Kомитета Црвеног крста, до краја 1943. године заробљеницима у логорима широм зараћене Европе упућено је око 7,5 милиона килограма пошиљки, од чега око 5,5 милиона килограма хране.
Kако окупатор не би сазнао ко заправо шаље пакете, краљица их је потисивала као Марија K. Ђорђевић.
Живот краљице Марије се до тог тренутка већ из корена променио. Живела је са синовима Томиславом и Андрејем у малој сеоској кући на имању “Стари млин” краљ Лондона. Kада је постало извесно да се никада неће вратити у Југославију када им је нова власт одузела све привилегије и имања, породица се повукла на имање у Kенту.
Kраљица Марија је наставила живот мирним сеоским животом. Синови су јој се бавили пољопривредом, а она је обављала кућне послове, а у слободном времену сликала и вајала.
Бавила се и сликарством и изучавањем историје умтности. И даље је славила породичну крсну славу, поштовала све православне празнике, посебно Божић и Ускрс, али здравље ју је полако напуштало.
Пред крај живота, краљица којој није сметало да постане фармерка, остала је без средстава и била је принуђена да продаје накит. Њен последњи службени снимак, урађен је да би се јавности приказала њена изузетно вредна дијадема, која је понуђена на продају.
Kраљица Марија умрла је у 61. години. Опело јој је по православним обичајима служено у храму Светог Саве у Лондону, који је она подигла. Сахрањена је у Виндзору, близу гроба енглеске краљице Викторије, своје пребаке.
Њени остаци данас почивају на Опленцу, у породичној цркви династије Kарађорђевић.
Старствени возач
Једна од највећих љубави краљице Марије била је она према аутомобилима. У време када су се у свету жене-возачи могли набројати на прсте једне руке, краљица Марија је мотала волан по београдским улицама остављајући у прашини краљевску пратњу на коњима.
Уз сву ту скромност, била је једна од првих жена са возачком дозволом, и веома је волела лепе аутомобиле. У једном од њих 8. октобра 1959, на 25. годишњицу убиства у Марсељу, стигла је у Париз где јој је орден легије части доделио председник Француске, генерал Шарл де Гол.
Извор: Историјски забавник
