Крваве ми сузе из очију теку.
Дишем кобне боли реку.
И можда све је лед у
овом дану лудила.
Ископа ми суза бујица јаругу бола и тегобе.
О, несрећни дане,
о, несрећне ране,
ех, жалости тешка, што
однесе та млада лета.
Свеће палим, Господу ничице падам и клечим,
не могу ране да залечим.
Господе добри, милости пун, прими чеда у Твој вечни стан.
Освануће нови дан, само Ти, Господе утеху можеш дати, за девет рана које крв прати.
Помилуј, у наручје прими, отету децу, љубављу својом, у небеском дому смири.
