Дигни ка Господу руке своје, и тражи помиловање за душу да из таме на светлост изађе.
Не спавај у безнађу, не гаси светило љубави, јер не знаш, никад, када ће доћи глас Господњи, глас слатки и утврдити те у страхопоштовању и дати ти љубави да у свему чиниш вољу Његову.
Препусти се нади, молитви, вери, да ти Он, који је живота нашег живот, бакљом опроста осветла пут.
Једини Господ издати те неће, зато изађи из подрума скривања, као стари мантил скини сав страх и јад, ране и невоље, и изађи, живи, диши.
Благи и свемоћни, добри и брижни, Он ће те путем правим повести.
Скини те тамне наочаре песимизма, разбиј у комаде тај оклоп очајања и, на ноге, смело и куражно стани.
Ево светла, Господ га пружа, ево Цркве врата ти отворена, ево светих тајни чекају на тебе, баш на тебе, да изађеш из рова, из сопственог казамата и лагума.
Само крени, корак по корак, час по час, навикни очи на светлост љубави, ти што се у тами кријеш, отвори се животу и изађи на сунце које Бог ти дарује.
