Не дају ти веру да носиш, њоме да се поносиш?
Пркосан буди, пригрли је бићем целим, нек
сија и блиста, да снагом их све, као кулу од карата, пообара.
Смета им што у Цркву ходиш, што ти огњиште
тамо кандило обасјава?
Пркосан буди, у Цркву оди, кућу у њој најлепшу изгради и пусти душу да дому том
и под љуби.
Смета им када на Литургију пођеш?
Пркосан буди, радосно потрчи, Свете Тајне чврсто пригрли и увек
у Литургији часно буди.
Свето причешће, кажеш смета им.
Ако, ти опет пркосан буди, не дај дар тај и љубављу и захвалношћу га прими.
Тамљана мирис им смета?
Опиј се дахом тим, у лепоту мирисних нота уђи и, опет, пркосан буди.
Кандило, кажу потребно није.
Ти га упали свакога дана и светлост та нек топлотом те мије.
Молитву не воле чути.
Пркосно моли се и за њих.
Пркосно брани, све што Свето је, јер то живот у снази једино је.
Пркосан буди, али воли, увек се помоли, прекрсти се стално и пркос твој љубав нек буде, и пркос тај нек разбуди успаване
људе, да вери својој руке пруже.
