-Почиње пост,знаш ти то већ,зар не?
-Да,знам….
-Па…
-Па…?
-Хоћеш ли постити?
-Хоћу.
-Опет?Цео пост?
-Да.
-Ма дај,знаш колико то траје….мислим,мало је превише…
-Знам колико траје,и хајде да променимо тему,тебе то не интересује .Причајмо о нечем другом.
-Не,не баш ме интересује.Јесте да ја не постим,али ,зиста ме интересује зашто опет постиш… зашто ,у чему је ствар са постом?
-Баш те интересује?
-…..да….
-Постим јер је мој Господ постио,постим јер је мајка црква прописала пост…постим јер сам душа и тело…
Постим јер волим, постим јер желим, постим јер ми је потребно…
Постим јер хоћу даље,јер хоћу више, јер хоћу боље…
Постим јер желим сву ширину вере,постим јер желим сву висину вере,постим јер желим сву дубину вере…
Постим јер душа ми иште да ,као иње са капута,отресе немоћи моје,недоумице и сумње.
Постим да лакше, после пада, устанем.
Постим јер свети оци ми о томе говоре, постим јер живим срцем за слободом коју нам је Господ дао, постим јер нећу да скренем са пута који нам је Он оставио, постим јер хоћу да се пробудим боља, јер желим да дам више од себе за све, постим јер сам део заједнице лепоте, љубави и наде.
Постим јер тежим да умртвим помисли, да окајем грехе, да будем јача… Постим јер волим Бога, Мајку Божију и све Свете… Постим јер је то део мог живота… Постим да се не постидим пред Господом….
