Заборавимо на усхићење, екстазу, срећу… Све је то пролазно, хемијска реакција, хормони, а, често и заблуда… Све ово има рок трајања, и нема адитива да продужи тај рок…
А радост?!
Радост је дар од Бога.
Радост је трајна јер није од овог, пролазног, света.
У Псалмима Давид каже :
“ Сетих се Бога и обрадовах се“ (Пс. 76, 4)
Све што је пролазно мери се млаким, прозаичним мерама. Радост има своје параметре:
Литургија, Свето причешће, Крсна слава, љубав, ближњи, нада, вечни живот. Црквена звона, појање, кандило, мирис тамљана… Ведро небо, јесења сетва, музика вере, загрљај… Пчела у лету, мирис књига, духовни живот… Благодарност, молитва, доброта и Божије творевине лепота…Црквена купола, плаветнило мора, предака стара слика, дечији осмех, камен за под главу, радост у Господњу славу…
Глас пријатеља, топли чај, миран дан, ноћ пуна спокоја. Иње прво што лишће прошара, поветарац у косама дугим, орах стари, корак мали, амбари пуни. Здравица и славски колач, свештеника беседа, сунцокрет у пољу, здравље.
Радост Васкрслог Господа што душу разгали и грли, живот који ка Творцу своме хрли.
У радости нисмо од живљења дезертери,
да, радост се другачије мери…
