Бог се јави.
Диван празник, диван поздрав, дивна ли дана Господњег.
Литургија, свето причешће, богојављенска вода… Пуно срце, радосна душа.
Али не јави се Бог само тада. Ако Га волим, ако живим Њиме, ако Му благодарим, ако Господу молитве узносим, јави се сваког дана.
Јави се у првој јутарњој молитви. Јави се у сестрином загрљају, у поруци пријатеља, у топлом чају и свежем кроасану.
Ту је Он, у шетњи крај језера, у песми коју појем, у књизи коју читам у мислима којима Га питам.
Јави се Бог у не довршеном цртежу, у упаљеном кандилу, у клизању по леду, на столу породичне трпезе, у травки која извирује испод снега, у кришци хлеба.
Јави се Бог у новорођенчету, у крсној слави, у свакој дечијој глави.
Док вера у мени чиста блиста, јави се Бог, и снаге да за сваки наредни час, за сваки добар глас.
Бог се јави, свагда, док сумрак прекрива свет, док врабац креће у лет, док ка постељи хрлим и молитвом Га грлим.
Док год љубављу, вером и надом ка њему журим, Он је ту. Ту је јуче, ту је данас, и сутра биће ту.
Док год смо хришћани прави, сваког дана:
Бог се јави!
