Мешкољим се у кревету, поглед ми одлута према балконским вратима ,кроз отворене шкуре стидљива једва прозрачна светлост најављује нови дан.
Устајем, волим да тако рано седнем испод нара и чекам сунце.
Свеже је.
Пас радосно дотрчи до мојих ногу, срећан што није више сам.
Поглед ми тражи преко оштрих кровова негде у даљини, сиво зелене обрисе брда. Још увек светло сива измаглица.
Тишина.
Само привидно, негде се чује по који мотор кола у пролазу.
Ево и комшијске мачке, умиљава се око мојих ногу очекујући свој оброк, чинијицу млека…..
И ево, полако, баш полако, исток се пали.
Сивило замењује сјајна светлост, као претходница срамежљивом сунцу…..
Ево и њега, са осмехом, сјајним и обећавајућим још једног врелог дана. Још један сјајни бисер у огрлици живота, она све тежа а живот краћи.
Поздрављам те сјају живота.
Добро вам јутро , народе небески.

 

 

Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД

nekazano.me

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име