Смрт наслутише погледа нема
И не верујући шта их је стигло
Покоси метак тела невина
Јато се птица у небо дигло

Нестаде и туге и радости
Што је у себи носише
Преселише се у жалости
срца заледише, лица оросише

Док звоне сва звона,
Док болом јече светиње
Помилуј Боже душе све,
посебно невине детиње

Човече клети шта си мислио
Животе невине си уништио
Како немаде ни трунку жала
Ни за анђеоска бића мала

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име