Tи си пером позлатио стих,
Туговао највише од свих.
Ко да хтеде да ти душа страда,
изгубисмо великана млада.
Живео си поезију своју,
желео радост, стремио спокоју,
стихом љубав стварао,
много пута се у њу
разочарао..
Твоја песма писању ме преда,
још и данас од Керуше мокра су ми недра,
јер кад читам душа ми заплаче,
то су биле емоције најјаче..
Волео си живот, мајку и природу,
зашто ниси „остао на броду“?
Што не нађе и ти праве путе,
да се сјатиш под Божије скуте??
Твоје песме и данас инспиришу,
‘место тебе оне сада дишу,
Молићу се да ти прости грехе,
с’ тобом нађох оазу утехе..
