Сузама квасимо гробове српске нејачи,
а злочинац и даље жели да предњачи.
Није довољна жртва Милице мале и остале деце,
они не хају за њихове венце.
Сећамо се немира, непроспаваних ноћи и страха,
никоме не бих пожелео таквих уздаха.
Да не беше злочиначког пакта у многим земљама не било страдања и рата.
Сада браћу завадише, да невина се крв пролива,
ништа им није свето важно је да се долар у касу слива.
Имај на уму, други ти у руке пушку ставља,
то никад није било нити ће бити део Православља.
Христос и рат немају додира,
Он је творитељ љубави, радости и мира.
Можда се и јесмо слабије молили Богу,
али душу и Косовски завет нам узети не могу,
зато искористимо за наук сва ова искушења,
да у молитви, миру и љубави заједно као народ закуцамо на врата спасења.
