Девојчица храбра и ко суза чиста,
не имаде страха те признаде Христа.
Годинице младе ал’ у срцу пламен,
Ни најјачи талас не поломи камен!
Врлина и вера темељи су снаге,
И страшне јој муке постадоше благе.
Ко у туђем телу бол је не дотаче,
од молитве њене и Сатана плаче..
У народу се многе испричаше приче,
поносни су они што Марини личе,
Заштитница верних, голубица смерна.
Тело своје предаде, чедна и нескверна.
Страдање за Христа за њу радост беше,
Молитвама њеним сад се многи теше,
О Марина часна што огњеном сијаш љубављу,
поведи и наша грешна срца Православљу.
