Прашташ и кад не праштамо,
Љубиш и кад не љубимо,
Молим Те не дај да се изгубимо.
Преобрази нас, усини,
немој да лутамо у греху,
дај да се радујемо врлини,
у Теби нађемо утеху.
Истинска си радост,
најскупљи дар,
Спона неба и земље,
Земаљски Син, Небески Цар.
Кораком лаким хрлим Теби,
мислима благослов тражим,
Дај да те носим у Себи,
благодаћу Твојом оснажим.
Служећи свима те нађох,
јер то је најлепши пут,
капије гордости прођох,
да више не будем љут.
И опет каткад лако посрнем,
занесен лажном мудрошћу,
цео свој свет изврнем,
обманут привидом, гордошћу.
Да ми је увек кротак бити,
лутати што је мање могуће,
у твој загрљај душу свити,
јер с’ Тобом сам најјаче стабло, без Тебе најтање пруће.
