Исхрана је, као и све у Спарти, била подређена добром ратнику – његовој снази и здрављу.

Спартанци су имали веома једноставне циљеве – да побеђују у ратовима и да обезбеде довољно хране својим грађанима! За рат се вежбало од рођења, а исхрана је била једна од најважнијих карика тог ланца припреме.

Већ на самом рођењу спартанске бебе су пролазиле први, сурови тест. Kада Спартанка роди бебу, старешине су те које одлучују о њеној судбини и процењују да ли је довољно јака и здрава да издржи спартански живот. У супротном, беба би била осуђена на смрт

Војничко школовање почињало је већ са седам година, а малим ратницима су оброци били оскудни. Ако би желели више, морали би сами да се снађу. Спартанци су веровали да глад од човека направи бољег ловца. Није им била страна ни крађа јер је на цени била сналажљивост. Kада би у крађи били ухваћени следила је казна, али не због саме крађе, него због тога што су дозволили да их ухвате.

Од двадесете почињао је живот у војној јединици – систији (сyсситиа). У двадесетим годинама су се такође и женили, али би и тад остали да живе са својом јединицом, у некој врсти „мушке куће“.

У систији се живело, учило, развијале су се борилачке вештине и – навике у исхрани. А исхрана је, као и све у Спарти, била подређена добром ратнику – његовој снази и здрављу – никако уживању.

Шта се налазило на јеловнику Спартанца?

Основну храну Спартанаца чиниле су две житарице: пшеница и јечам.

Претходно би их натапали и млели, а онда од њих правили каше, хлеб или лепиње сушене на сунцу.

Хлеб су правили тако што би ужарени угаљ ставили на под, а затим би га покривали поклопцем у облику купе. Kада би се накупило довољно топлоте, угаљ би се склањао и стављао око поклопца, а тесто би се стављало испод.

Воће, поврће и месо

Од воћа и поврћа нарочито су се ценили локални производи које су гајили хелотси: смокве, грожђе, урме, кајсије, плави патлиџан и маслине. Често би се уз оброке послуживао и сир.

Месо је било важан извор снаге. Ловци су доносили дивљач док су робови (хелотс) били задужени за пецање рибе и гајење домаћих животиња. Свињетина, пилетина и пачетина су били посебно важни извори протеина за младе ратнике.

Kако су живеле Спартанке?

„Било је пожељно да жене очврсну своја тела вежбајући трчање, рвање, бацање мотке и бацање копља, да би онај плод који би касније могао да зачне, узимајући храну из снажног тела, боље потерао и више се развио“ – Плутарх.

Спартанске бебе-девојчице су биле одгајане боље и пажљивије од било које друге женске деце тог времена.

Сматрали су да само јака и здрава жена рађа јаку и здраву децу – па су се и младе спартанке бавиле спортом и тренирале. Спартанкама је био циљ да постану мајке популарних ратника. Од тога није било веће части. Међутим, колико год да је живот би подређен рађању ратника – оне нису морале да кувају за њих, јер су војници то чинили сами.

Супа од крви

Посебно јело за Спартанце била је необична врста супе који су јели са јечменим хлебом. Мелас Зомос су правили од свињског меса, комада свињског срца и крви јер су веровали да им то даје снагу. И вероватно су били у праву јер је свињетина одличан извор протеина високе вредности (што значи да садржи све потребне аминокиселине), али је и један од најбољих извора витамина Б, који играју улогу у ослобађању енергије из угљених хидрата.

Било је потребно време за навикавање на укус ове супе, а Спартанци су веровали да њену јачину може да издржи само онај ко вежба и купа се у хладној реци Еуротас.

 

Национална географија

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име