ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ НОВИХ ДИНАРА
Нови новац би, како замишља Петар Јовановић, могао да буде пластичан па се, за разлику од папирног, не би лако цепао, а могао би и да се рециклира кад се исхаба.
Kада је почео да оживљава новчанице сликама српских великана, пејзажима свих крајева земље и традиционалним симболима, 22-годишњи Нишлија Петар Јовановић прича да је имао жељу да свако у новчанику носи мало уметничко дело и комад традиције и симболике своје домовине.
Док их је илустровао, водио је рачуна и да уколико буду пуштене у оптицај, нове банкноте буду дуготрајније од постојећих и да њихова примена дугорочно донесе уштеду.
Својим дизајнерским умећем овај заљубљеник у српску историју, уметност и симболику већ је на себе скренуо пажњу на сајту Редит када је тамо под алијасом пекизард почетком августа поставио слике редизајнираних регистарских таблица које је направио из хобија.
Његов концепт таблица онда се брзо проширио друштвеним мрежама. Kаже да је зато дошао на идеју и да освежи изглед српских банкнота, али се у креативни подухват бацио тек неколико месеци касније када су га на рад инспирисале швајцарске, канадске и аустралијске новчанице.
– Велики сам фан историје, наших знаменитих личности и симболике. Опет је ту негде и природа као мотив, јер смо познати и по томе. Желео сам да људи кроз новчанице, које нам свакодневно пролазе кроз руке, имају контакт са нашом културом и уметношћу и да се она тако промовише – објашњава Јовановић.
Са садашње новчанице од 100 динара “преселио” је српског научника Николу Теслу на банкноту од 200 динара, а прерадио је и оне у апоенима од 50 и 500 динара.
На новом, за сада само његовом новцу, заменио је композитора Стевана Мокрањца сликом Таковски устанак Паје Јовановића, а научника Јована Цвијића српском ратном хероином Милунком Савић.
Kривудави Увац и орао крсташ инспирисали су га да их дизајнерски споји на новчаници од 100 динара јер је желео да истовремено скрене пажњу на лепоте српске природе али и да подигне свест људи да је орлова крсташа у Србији све мање.
Иза мукотрпног рада који га је, како каже, некад остављао испред екрана и по 8 сати, крије се огромна посвећеност да сваки, па чак и најситнији детаљ на новчаницама буде савршен.
– Слику Тесле сам ручно бојио да бих му дао посебну живост. Хтео сам да га представим као неког ко је заправо некад и постојао. На 500 сам ставио Милунку Савић, а пошто је и њена слика била црно-бела, и на њу сам морао ручно да додајем боје – препричава млади Петар Јовановић.
Нови новац би по Петровој замисли могао да буде пластичан па се, за разлику од папирног, не би лако цепао, ништа му не би било ни да се накваси, а када би се коначно похабао, пластика од које би био направљен могла би да се рециклира.
Прерачунао је и да би се због свега тога новчанице ређе штампале и могло би да се уштеди.
– Људи мисле да би то било скупо. Хтео сам да будемо међу првим државама у Европи које би имале пластични новац. На мени је да дам идеју и да будем креативан, али ту су инжењери и остали који се тиме баве како да све то буде функционално и исплативо. Мој посао као дизајнера је да гурам што више могу, па да се нађемо на половини са њима, да то буде и лепо, и корисно, и функционално у исто време – каже Нишлија.
У свој таленат има огромну веру и од њега не одустаје, а све наде да би његов концепт српског новца могло да заживи, полаже у састанак са представником Народне банке Србије, који би требало ускоро да се деси.
Од свих новчаница које је досад прерадио, једну посебно издваја – “педесетицу” на коју је јарким бојама оживео и модернизовао Таковски устанак уметника Паје Јовановића.
– Паја Јовановић је апсолутна легенда наше уметности, чак цела идеја око ових пројеката које радим је донекле налик на оно што је он радио. Kроз своје слике представљао је Србију Европи. Сликао је европским квалитетом за европске музеје, али је сликао српске мотиве и догађаје, па је тако Србију ближе насликао Европљанима. То донекле покушавам и ја сада, користећи модеран дизајн, а нашу симболику. Да могу и наше новчанице, таблице и симболика да буде и више него на европском нивоу, томе тежим и у то верујем – објашњава Петар Јовановић.
Умеће да дизајнира и љубав према српској симболици и традицији, како каже, подстичу га да се нада да ће његов таленат и труд једног дана неко препознати, и да ће хоби којим се данас бави преточити у професију и од ње живети.
Јужне вести
