Свијетла Тријада (СТ) и Мрачна Тетрада (МТ) су два модела особина које одређене личности посједују, а које су често у супротности једна с другом.
Свијетла тријада је повезана са просоцијалним понашањем, љубазношћу, емпатијом и моралним карактером. Свијетла тријада се састоји од три позитивне особине:
1.Емпатија– брига за добробит других,
2.Kантијанизам – придржавање моралних принципа као што су поштење и поштовање других,
3.Хуманизам – вјеровање у инхерентно достојанство и вриједност свих појединаца.
С друге стране, некада Мрачна тријада, а сада терминолошки апдејтована тетрада, повезана је са антисоцијалним понашањем, импулсивношћу и недостатком моралног карактера. По новим истраживањима Мрачна тетрада се састоји од 4 негативне особине:
1.Макијавелизам – спремност да се манипулише другима ради личне користи,
2.Нарцизам – осјећај властите важности и права,
3.Психопатија – недостатак емпатије и занемаривање осјећања и права других,
4.Садизам – проналажење задовољства у патњи других особа, односно сексуално задовољење које произилази из наношења физичког бола или понижења друге особе.
Док се СТ и МТ често представљају као супротни крајеви спектра, важно је напоменути да се оне међусобно не искључују. Могуће је да појединац посједује особине из обје категорије, а ниво изражавања сваке особине може варирати. Неке особине могу бити амплификоване, а друге не. Сва људска бића имају и позитивне и негативне особине личности, које стичемо кроз нашу егзистенцију, кроз искуства која нас обликују. Оно што сваку особу чини другачијом је начин на који се њихови обрасци размишљања, понашања и “мрачне” емоције преплићу са “свијетлим” емоцијама тј. особинама.
Постоје разлике у животним околностима које су нуклеус личних особина свијетле и тамне тријаде-тетраде. МТ је у корелацији са лошим психосоцијалним током одрастања, дисфункционалном породицом, злостављањем (физичким, емоционалним, сексуалним), агресивношћу, утилитарним моралним расуђивањем, себичношћу и маладаптивим механизмима одбране, односно неадекватном адаптацијом на стресогена искуства, као и лошу интеграцију трауме. Ови фактори одрастања, тачније средински фактори, директно утичу на етиопатогенезу поремећаја личности као што су нпр. bordeline, односно гранични поремећај личности и антисоцијални поремећај личности. У односу на СТ односно особине које срећемо код СТ особа су повезане са управо супротним од онога што сам горе навео.
Такође је евидентна разлика између полова код оних особа које показују свијетле и мрачне тријадне-тетрадне црте. Висок ниво МТ има тенденцију заступљености код млађих особа, чешће су у питању мушкарци, те су више мотивисани жељом за моћи, сексом, жељом за разним некад нереалним постигнућима и припадношћу нечему. Особе са МТ особинама имају висок ниво самовредновања (што је повезано са нарцизмом) незреле механизме одбране, жељу за сензацијама, неадекватно и упадљиво трошење новца и наравно себичност.
Међутим дешава се да особе са МТ особинама имају тенденцију да креативни рад и религију виде као начин за превазилажење смрти. Тако да се готово по аутоматизму скоро међу сваким лидером неког култа може пронаћи особа са МТ особинама личности.
Са друге стране СТ није повезана са асертивношћу и у негативној је корелацији са мотивима за постигнућем и самоусавршавањем. Ове карактеристике могу заправо представљати препреку онима са великом количином СТ особина у постизању изазовних циљева и потпуној самоактуализацији.
Поред тога, СТ је повезана са великим осјећајем кривице, док са друге стране они са високим нивоом нарцизма имају тенденцију да буду успјешнији на руководецћим позицијама. Они са макијавелизмом и психопатијом често имају мање шансе да искусе анксиозност, осјећај кривице и депресију.
