Kада се добро носимо са животним успонима и падовима, када се трудимо да наше мисли буду рационалне и наше емоције уравнотежене, можемо рећи да функционишемо или егзистирамо унутар нашег прозора толеранције. Др Дан Сигел је првобитно описао прозор толеранције као оптималну зону узбуђења.

Ако останемо унутар нашег прозора толеранције у могућности смо да процесуирамо и успјешно одговоримо на захтјеве и изазове свакодневног живота. Одређени стресор може повећати наш ниво узбуђења, можда чак и да нас стави на саму ивицу прозора толеранције, али ако смо још увијек унутар прозора можемо поднијети стрес и остати бистре главе.

У периоду екстремног стреса можемо прећи изван нашег прозора толеранције у стање хипер узбуђења (hyper-arousal). Симпатички нервни систем реагује и активира се реакција борбе или бијега (fight or flight). У овом стању можемо се осјећати љутито, раздражљиво, хаотично, хипер-будно, анксиозно, имати буицу мисли и осјећај немира. Хyпер-ароусал доводи до деактивације нашег префронталног кортекса који је одговоран за извршне функције као што су пажња и контрола импулса. Kада је префронтални кортекс “угашен”, веома је тешко размишљати јасно и рационално.
Стрес нас такође може довести до пада у хипо узбуђено стање (hypo-arousal). Парасимпатички нервни систем се активира као одговор на стрес или опасност. У овом стању можемо се осјећати преоптерећено, емоционално отупјело, исцрпљено, без мотивације и депресивно. Дакле, у hypo-arousal стању смо у суштини искључени или на ОFF. Прозор толеранције за свакога је другачији.

Сви имамо различите прозоре толеренције због фактора као што су искуства из дјетињства, друштвена подршка, вјештине суочавања, али свако од нас посједује такође и другачију неуробиологију.

На примјер, особе које су преживјеле трауму често имају уске прозоре толеранције и имају тенденцију да проводе много времена у стању хипер или хипо узбуђења.
ПРОШИРИТИ ПРОЗОР ТОЛЕРАНЦИЈЕ, да ли је то могуће?

Добра ствар је да ми можемо проширити наш прозор толеранције и повећати нашу способност управљања стресом.

Ево неких примјера:

Ако смо хипер узбуђени (hypo-arousal), можда ће нам бити од помоћи технике које смирују наш ум и тијело као што су пажљиво и концентрисано дисање, слушање умирујуће музике, лагана шетња или разговор са пријатељем. Хипо-узбуђеног стања (hypo-arousal) обично захтијева да постанемо активнији, тако да можемо отићи у брзу шетњу, можемо лагано тренирати или се друштвено ангажовати у неком пољу.

Психотетерапија такође може проширити наш прозор толеранције јер може пружити вањски извор сигурности, сигурни простор или неки вид comfort зоне али и такође кроз терапију можемо научити да модулирамо своја унутрашња стања, односно да их држимо у балансу.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име