Kултуролошки образац, али и социјални скрипт у већини породица на Балкану диктира одређену породичну динамику која мултигенерацијски остаје репетативна и варира само од броја чланова те породице. Породица је углавном патријархално устројена или некада синтетички патрилинеарно одржава фундус постојања кроз романтизацију прошлих времена у постмодерном флуидном окружењу. Свака породица кроз своју егзистенцију пролази кроз одређени симптом који настаје као производ динамике која постоји у систему породице, а често симптом може бити и једна врста патогених копинг механизама који стварају дисбаланс у читавом већ поменутом систему. Овде ћу се само укратко без претјеране анализе осврнути на један вид патогених копинг механизама у породичном систему.
Kопинг механизми су адаптација или стратегија на коју се особа ослања како би превазишла стрес.
ОТАЦ (Злоупотреба супстанци)
Његова улога представља главу породице у патријархалном алгоритму. Kад год се осјећа под притиском, он као једној врсти олакшања од стреса прибјегава употреби супстанци, често то бивају алкохолна пића, али и одређене врсте дрога, које требају да премосте одређени притисак или проблем, који отац има. Алкохолизам и употреба дрога могу имати далокосежне реперкусије на породицу и интерну комуникацију.
МАЈKА (Емоционално једење)
Улога мајке је строго културолошки друштвено цементирана. Мајка или жена представља стуб куће, она се стара о свима, како о дјеци, тако и о остаријелим родитељима. Емоционално једење представља конзумирање хране када смо хронично изложени стресу, која може довести до претилности, дијебетеса и васкуларних обољења.
ДЕKО (Избјегавање емоција)
Деко је бивши, али може бити и латентни патријарх породице. Због суровог живота и одрастања деко може бити шкрт са емоцијама, односно његов хабитус диктира поруку да показивање емоција није добро, односно да мушкарац не смије да има или показује емоције. Мушкарац не треба да плаче, него да увијек буде чврст и јак. Токсична мушкост може да буде контрапродуктивна и да управо произведе већ раније наведене симптоме у породици.
НАЈСТАРИЈЕ ДИЈЕТЕ (Супресија емоција и жеља)
У породичном скрипту најстарије дијете је углавном примјер за осталу дјецу, оно треба да буде „идеално дијете“. Због жеље да угоди родитељима и њиховим очекивањима најстарије дијете често врши супресију својих жеља и емоција. У драјву перфекционизма и pleasera-а дијете, касније одрасла особа, може да доживи разне фрустрације, burnout.
СРЕДЊЕ ДИЈЕТЕ (Самоповређивање)
Средње дијете мора на себе да скрене пажњу на неки начин, или да на њему својствен начин кроз одређену болест покуша да направи хармонију у породичном дисбалансу. Може да се јави симптом самоповређивања као позив за пажњу или, ако је то дијете неуспјешно у школи или неком другом пољу да једноставно интернализује критику родитеља, те да кажњава себе.
НАЈМЛАЂЕ ДИЈЕТЕ (Прокрастинација)
Најмлађе дијете користи прокрастинацију као копинг механизам, јер једноставно не може да парира осталој дјеци у породици, а често је њему највише/најмање посвећена пажња. Због претјеране заштите може се јавити прокрастинација, јер често због специјалног третмана које најмлађе дијете ужива оно касније не може да се снађе, одлаже своје обавезе, јер је навикло да неко други умјесто њега и за њега ради одређену ствар. Може се јавити и научена беспомоћност.
