Kад се осврнемо на нашу досадашњу егзистенцију и направимо једну ретроспективу досадашњег живота и интеракције са другим људима, схватићемо да смо у већој или мањој мјери били жртве једног облика тихог система, односно да смо били жртве Талл Поппy Синдрома (у даљем тексту ТПС). Готово сваки успјешан или мање успјешан или чак неуспјешан човјек погођен је овим токсичним друштвеним феноменом.

Таll Poppy Сyндроме као друштвени феномен прво је био детектован и научно потврђен у Аустралији да би се касније његова присутност запазила у Јапану и Скандинавским земљама, иако је историјски гледано присутан кроз вијекове на свим континентима. Иако нема научних истраживања и јасних података за подручје Балкана, свакако можемо са сигурношћу рећи да је Таll Poppy Sydrome присутан у великој мјери и на нашим просторима. Тако да ТПС спада у један психоантрополошки и социокултуролошки феномен који је присутан у свим друштвеним слојевима.
ТПС је склоност да се минимизирају туђа постигнућа, да се омаловажавају и критикују људи који показују своју индивидуалност, креативност, амбицију или посебно таленат у нечему. Овај синдром може представљати један конгломерат зависти која се пројектује на одређене појединце или скупину људи. ТПС ђелује деструктивно и на особу која је виктимизирана и на особу која производи ту виктимизацију, односно особу која емотивно и енергетски инвестира себе у виктимизање друге особе, а постиже често тренутни или никакав циљ који је на штету друге особе.

ТПС је посебно опасан за младе људе, јер млади људи чешће пате од осјећаја несигурности, зато што још увијек развијају самопоуздање и компетенцију, тако да овај синдром јако утиче на ментално здравље оних који су њиме погођени, односно који су жртве критике. Примање похвала за своја достигнућа требало би да буде разлог за радост, а зашто се некада сви ми осјећамо као да су нас наша постигнућа учинила предметом клевете, гласина и директне саботаже?

Овај вид понашања је по default-u заступљен у породичној динамици, те у породичном сетингу појединац има први сусрет са ТПС-ом, гђе постаје виктимизиран. Негативни коментари, завист, љубомора родитеља, брата, сестре или рођака може да се интернализује у унутрашњи наратив чега често нисмо ни свјесни.

Развојем информационих технологија и друштвених мрежа ТПС се транспоновао у виртуелну димензију и у новије вријеме постао један вид цyбербуллyинга, гдје одређени поједници под велом анонимности таргетираном агресијом виктимизирају друге поједнице. Зато се често можемо сусрести са реченичним конструктом урбаног рјечника или сленгом који гласи „хејтери ће увијек хејтовати“.

Kао главни покретачи ТП синдрома издвајају се:

Завист – завист није само чежња за нечим што неко други има, као што је нпр. таленат, одређена некретнина или новац. Јавља се мучна спознаја да нам то недостаје без обзира да ли се ми заиста такмичимо са том особом или не. Завист често циља особе са којима се поредимо у било ком друштвеном контексту. Будући да је завист често повезана са осјећајем стида, људи га често покушавају прикрити тако што критикују или саботирају друге.

Ниско самопоштовање – ако особа вјерује да није способна за одређено постигнуће, виђевши како неко други иде ка или постиже одређени циљ може се осјећати инфериорно. Особе са ниским самопоштовањем усмјеравају неугодне и болне емоције ка подцјењивању других људи умјесто да саме те емоције и осјећања буду мотив на рјешавање властитих проблема.

Огорченост – огорченост се јавља када се непријатна осјећања не артикулишу на одговарајући начин и кривица се пребацује на другу особу. Руминација или уобичајено понављање негативних мисли може бити резултат љутње који исцрпљује менталне ресурсе без рјешавања очигледног проблема.

Страх – истрауматизовани људи могу бити подложнији несвјесној активацији механизама одбране и дефанзивног понашања без обзира да ли су страх и пријетња оправдани или не. Трауматизоване особе имају некад инхибицију приступу дијелу мозга одговорном за кооперативне-социјалне интеракције тако да то може подстакнути негативан психолошки ефекат.

Последице које особа може искусити од ТПС су:

Губитак самопоуздања, неконтролисани тикови, може се јавити потреба за недозвољеним супстанцама, инсомнија, физички симптоми као што су главобоља и проблеми са пробавом, симптоми ПТСП-а, анксиозност, депресија, проблеми у вези, браку и породици.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име