Kолико наша гардероба, односно одређене одјевне комбинације, може представљати једну врсту бунта и субверзивности, она је истовремено и копинг механизам и један вид ескапизма од разних несигурности, вулнерабилности, анксиозности, али и један облик рефлектовања депресије. Одјевне комбинације и разне субкултуре егзистентно емфазирају фрагментну шкољку наше личности у који се увлачимо да би били заштићени, да би се осјећали сигурно и да би могли да функционишемо у спољном свијету.
Одјевна комбинација може екстернализирати наше унутрашње стање, емоције и мисаоне процесе, што у овом случају примјећујемо код припадника готске (Goth) субкултуре која сама по себи има доста изнијансиране естетске диверзивности, а коју карактерише алтернативни вид облачења, за већину популације морбидно одијевање у црну боју са одређеним асесоарима и упадљива шминка у углавном тамним тоновима. У припадности овој субкултури процентуално више доминирају младе особе женског пола за разлику од мушкараца.
На слици видимо три младе особе које свој идентитет конектују на визуелну перцепцију готске субкултуре, која за њих представља сафе зоне, те се усуђују на искорак промјене стајлинга само на кратко, као у један, условно речено, вид друштвено прихватљиве естетике.
Треба истаћи да код особа које се идентификују као Готх постоји 1-6x већа вјероватноћа да имају клиничку слику депресије и историју самоповријеђивања до 18 године старости, те да је евидентно присутна историја врсњачке виктимизације, као и суицидалне идеације. Тако да ову субкултуру можемо убројати у вулнерабилну групу. Да ли је узрок овоме одређена породична динамика, присутност јаког симптома у породици, епигенетска сусептибилност, остаје за нека следећа проматрања овог феномена.
Да ли је оваква естетика облачења можда један нијеми, а у исто вријеме амплификовани позив за помоћ?
ФБ Младен Цимеша
