„11. И изиђоше фарисеји, и почеше се расправљати с њим, и кушајући га, искаху од њега знак са неба.

И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак иште? Заиста вам кажем: Неће се дати знак роду овоме.

  1. И оставивши их уђе опет у лађу, и отиде на ону страну.“

                                                        Свето Јеванђеље по Марку, 8: 11-13 

Фарисеји су били верске вође у Христово време и Исус се прилично сукобљавао са њима. Они су буквално били „верска полиција“ свог времена, про-суђујући и о-суђујући оне који нису испуњавали њихове недостижно високе стандарде.

У близини места где ја живим налази се теретана Планет Фитнес; на згради постоји огроман банер који каже, „зона слободна од осуда“. У наше време, ми се мрштимо на процену, у ствари чинимо све што можемо да створимо безбедне просторе за људе и помогнемо им да се осећају прихваћено, а не процењивано.

Када узмемо у руке Свето писмо и сазнамо о фарисејима, брзо им се успротивимо мислећи да никада нећемо бити као они. Били су тако осуђујући, а ми смо тако широка срца и милостиви, претпостављамо.

Али морам да поделим са вама тајну: улога фарисеја у Библији је да нам покажу нас. Фарисеји су ’огледало‘ које показује људима какви су. Када погледамо фарисеје, требало би да видимо сами себе, јер ми осуђујемо колико и они, упркос банерима у теретани или другде.

И што вам се чини невероватније да осуђујете исто колико и фарисеји, то сте слепљи за стварност свог снобовског, фарисејског срца и, утолико важније што нам Свето писмо показује фарисеје да бисмо могли да видимо какви смо заиста.

Ево како то показује мото овог текста, кратки одломак, Марко 8:11-13. Фарисеји су на себи уобичајен начин искушавали Христа, захтевајући од њега да изврши чудесан знак како би доказао своје речи. Тестирали су га. Али Господ је знао како њихова срца раде, па је одбио да се повинује. Дубоко је у духу уздахнуо над генерацијом која захтева знак. А онда је отишао.

Шта се овде заправо дешава и како смо то ми као фарисеји?

Фарисеј је свако ко мисли да можемо изгледати боље у Божјим очима ако се држимо закона. „Ако ово урадим, онда ће Бог гледати са наклоношћу на мене“, резонује се. Сада пажљиво погледајте и видећете јасан знак законичког, фарисејског духа који је условна изјава „ако – онда“.

„Ако ово урадим…онда ће ово бити резултат.”

Не само да је Христов дан био испуњен законом, већ је такав и наш дан.

Ако смршам, онда ћу се људима више допасти.“

Ако зарадим више новца, онда ће ми бити боље.“

Ако не радим лоше ствари, онда ћу бити добра особа.“

Ако држим десет заповести, Бог ће ме више волети.“

Схватили сте идеју.

Сада је важно схватити да ове врсте законски условљених изјава могу понекад бити и – тачне!

Ако изгледате на одређени начин, онда би вас људи (иако, плитки људи) могли прихватати боље. Опет, то би могло бити тачно, али не причамо о томе.

Питање је да ли наш условљивачки менталитет може да нам пружи већу наклоност у Божјим очима. А Христов снажан одговор је: „Не!

Али прво мора да оконча нашу зависност од закона и условљености, а да би то урадио – не може да игра по нашим „ако – онда“ захтевима.

Дакле, када фарисеји дођу код Њега са својом условљавајућом изјавом: „Ако учиниш чудесно знамење, ми ћемо ти поверовати...“ Христос неће да се повинује, јер да јесте, онда би одобрио и потврдио старовековни, законски и условљавајући менталитет . Бацили су му новчић, а он га је пустио да падне на земљу.

Дакле, хајде да користимо аналогију новчића. Постоје две стране медаље закона, Божја и наша. На Божјој страни натпис гласи: „Ако Бог учини чудесно знамење за мене, онда ћу му веровати.“ Али на другој страни новчића, нашој страни, натпис је: „Ако се држим закона, онда ће ме Бог спасити“. То је укратко новчић закона, новчић који је човечанство бацало генерацијама, кроз векове.

С једне стране, ми искрено верујемо да ће нас, ако радимо „праве“ ствари, Бог спасити; а – с друге стране – искрено мислимо да, ако би Бог учинио чудо за нас, онда бисмо му веровали.

Али Христос жели да ову врсту новчића избаци из оптицаја и уведе у свет нови новчић. Благодатни новчић.

Новчић има две стране, такође, Божју и нашу. Божја страна каже: „Нећу учинити знак, али ми и даље можеш веровати“, а ако га окренеш на нашу страну, натпис каже: „Не мораш да урадиш ништа за мене, а ја ћу Те ипак сачувати.“

И ту је – богатство.

Не дајући знак, Христос не потврђује њихов тренутни систем. Уместо тога, он одбија да игра по њиховим правилима и изазива светски систем закона и пресуде. Он жели да сумњамо у наш тренутни систем како би могао да уведе своју радикалну нову валуту милости, која је највеће благо које свет може да открије.

Можемо да окачимо све транспаренте које желимо на којима пише „зона слободна од пресуде“, али људи ће наставити да суде до краја света. Иронично, једини који не суди је Судија; он сам – Бог.

Бог не захтева од нас да се придржавамо закона да бисмо заслужили његову наклоност. Он нам не каже: „Ако то урадиш, ја ћу те прихватити.“ Људи то раде.

Бог – не!

Само људи кажу: „Ако донесем све исправне изборе, онда ћу живети срећно до краја живота.“ Тако иду сви наши стари митови, али Христос има нови, истинити, мит за нас који каже: „Можеш направити све погрешне потезе и даље живети срећно са мном.“ Син Божји нам каже: „Хајде да се договоримо – ја не морам да се доказујем вама, а ви не морате да се доказујете мени. То је нова формула милости.“

Али милост има неповољан пратећи ефекат : Бог неће увек радити уместо вас када то од њега тражите.

У ствари, да би отресао новчиће закона из наших тесних џепова, он ће радо прекинути наш тренутни животни систем, тако да престанемо да бацамо новчић у лице. Као што је учинио са Јовом, Бог може проузроковати да се у вашем животу догоде ствари које немају никаквог смисла. Ово није да вас казни, већ да вас ослободи ослањања на закон. Опет, он не мора да „наступа“ за вас и ви не морате да „наступате“ за њега. Он жели и даје само – љубав.

У срцу сваке особе вреба мали фарисеј, који у сваком тренутку покушава да нас убеди у закон условљавања. Ово чини Христа веома тужним. Он не жели да има везе са духом осуђивања. Уместо тога, он жели да излије своју љубав у наша срца и да нас својом милошћу учини достојним вечнога живота.

Преузето са: https://theholyghostnotes.com/2021/02/21/true-judgment-free-zone/

Портал „Холи гоуст ноутс“ („Белешке Духа Светог“) уређују два млада човека, бубњари:

Мет Грајнер 

Мет је најпознатији као бубњар и један од оснивача бенда „Аугуст Бурнс Ред“. Он је отворени хришћанин и утицајна фигура на хришћанској металкор сцени. Када не иде на турнеју по целом свету, Мет проводи време подучавајући бубњеве, бави се пољопривредом и проводи време са породицом и пријатељима. 

Тим Андерсон 

Тим је муж, отац и човек који воли Бога. Бубњао је откад се сећа и свирао у низу различитих извођача у распону од поп-панка, до хришћанских бендова, чак се упуштајући и у „соул-гејз“. Осим своје каријере у маркетингу, Тим ради на сесијама, пише музику и пије велике количине кафе.

Објављено на српском: 24.11.2021.

Превод: Давор Сантрач

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име