Занимљивост из архива. Амерички лист Њујорк Тајмс 28. јануара 1915. године објавио је текст о визији нашег научника Михајла Пупина о бежичној телефонији. Одломак из чланка је преузет из архиве манифестације “Mihajlo Pupin touching the hot spots of life”. На слици на дну је наслов чланка.

“Бежични телефон ће се користити за разговоре на врло великим растојањима у разумно блиској будућности, сматра др Михајло Пупин са Универзитета Kолумбија, чији је изум индуктивног калема (Пупиновог калема, прим. прев.) омогућио, ако ништа друго, трансконтинентално телефонирање, као што је приказано у понедељак у компанији American Telephone and Telegraph. Доктор Пупин је синоћ рекао да ради на усавршавању инструмента за бежичну телефонију који ће, како је уверен, учинити могућом комуникацију на практично било којој раздаљини.

То значи, према изумитељу, да телефонски кабeл испод Атлантика о коме се већ дуго расправља никада неће бити положен. Много пре него што се успостави веза каблом људи ће разговарати између Њујорка и Лондона без жица, мисли др Пупин. Он верује, такође, да ће бежична телефонија на дугим растојањима заменити жичану телефонију и на копну.

Овај поглед на развој телефона, ако се узме уз изјаву Питера Kупера Хевита од уторка да ће разговори са Европом ускоро бити могући, показује да научни умови још увек признају да је употреба електрицитета у повоју.

“Био сам врло задовољан – као што сам био и дубоко убеђен – кад је трансконтинентална телефонска веза приказана у понедељак”, рекао је др Пупин репортеру “Тајмса”, “али следећи корак је у усавршавању бежичне телефоније пре него у ширењу жичане комуникације. Прво, као што је истакао главни инжењер компаније Америцан Телепхоне анд Телеграпх, мора се уложити више од 2.000.000 долара да би се остварила комерцијална телефонска веза између Њујорка и Сан Франциска. То само по себи разговор преко жице на великим растојањима чини претерано скупим.

Да би се ствар учинила популарном, морамо наћи други начин. Решење је у бежичном преносу. Неко ко није упознат са развојем бежичног преноса последњих година не може ни да сања о корацима који су учињени и само неко ко је упознат са овим напретком може ценити бежичну телефонију као ствар која није претерано далека будућност.”

М. Ђурић

 

Nauka kroz priče

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име