Последњих дана, колико год се трудили, готово је немогуће побећи од политике. Сви као суманути расправљају о резултатима америчких избора.
Ово питање нема везе са духовношћу, али реаговање на њега директно је у вези са питањима хигијене информација о којима вреди говорити.
Сада су вероватно сви свесни ненормалности онога што се дешава у свету, али је невероватно како сви људи, па и многи верници, не полажу наду у промене на боље у Бога, већ у политичаре. Као да ће тај и такав доћи на власт и решити све наше проблеме.
И сада многи потпуно различитии људи, без обзира на њихове политичке или верске ставове (често и најпротивречније ), са задржаним дахом слушају изјаве једног или другог политичара повезаног са новоизабраним америчким председником. И, к што је арактеристично, сваки од ових људи, упркос разликама у погледима, у овим изјавама налази одговор на своја очекивања. Мада, сасвим је очигледно да се не дешава да један политичар задовољи сва очекивања, а поготово оваква контрадикторна. Али свако не види оно што јесте, већ само оно што би желео да види.
Другим речима, људи пројектују своје илузије. Илузије које готово увек варају, јер не одражавају стварност.
И то се дешавало више пута – надали су се једном политичару, а он је разочарао, тражили су заштиту од прогона – а добијали још већи прогон, и тако даље. Како се не сетити речи Светог Писма: „Не уздајте се у кнезове, у сина човечјега, у којега нема помоћи“ (Пс 145, 3).
Православнима приличи да се уздају само у Господа, јер је све у његовим рукама – па и срца оних који су на власти. Из историје знамо да су и бивши прогонитељи постали равноапостолни, а наизглед побожни владари одједном су се наоружили против народа Божјег.
Човек је по својој грешној природи слаб и подложан страстима. И само је Бог свемогућ и истински праведан – и ми ћемо се уздати у њега.
Забележила Наталија Горошкова
Са украјинског превела Јелена Бујевич
