И, ево, ми живимо у овом свету. ХРИСТОС ДОЛАЗЕЋИ У ОВАЈ СВЕТ ГОВОРИ: ЈА САМ ДОШАО ДА СПАСЕМ СВЕТ, А НЕ ДА СУДИМ СВЕТУ (Јн 12:47), – а нас шаље као што је Он био послан од Оца: није ли онда јасно како треба да живимо и зашто? Свако од нас у мери својих моћи – нека их нико не сматра мањим него што јесу – треба да унесе у овај свет што је више могуће љубави, смирења, разумевања Божијих путева, милосрђа, састрадавања и праштања, свако! И свако је у стању да то учини, јер је довољно бити немоћан да би се са вером предао Божијој вољи, довољно је имати било шта да би поделио то са неким који чак ни то нема. А када нас снађе крајња старост, када нас снађе болест, када телесне снаге више нема, онда све што сам управо рекао остаје са нама, и ОСТАЈЕ УСРДНА МОЛИТВА ДА БИ БИЛЕ ОПРОШТЕНЕ СВЕ НЕПРАВДЕ, ДА БИ БИЛИ ПОМЛОВАНИ СВИ ЉУДИ, ДА БИ СВИ БИЛИ СПАСЕНИ.
Ако ми не живимо овим духом у односу на свет који нас окружује, ми смо изван духа Христовог и немојмо се обмањивати, речи Спаситеља односиће се и на нас: неће свако ко Ми говори «Господе, Господе» бити прихваћен од Оца Мога, већ ти који ће бити творци спасавајуће речи милосрђа, опраштања и љубави (Мт 7:21). Наш свет је за многе ужасан, па чак и многи од нас, које није додирнуо ниједан страх овог света, живе са страхом, скривајући се од света. Овако се ми нећемо сакрити од Божијег суда: ми морамо или трудом или молитвом, но свагда у духу Христовог милосрђа, у име спасења света – живети.
Ето шта се пред сваким од нас данас налази са неумољивим заветом Господњим, зато саберимо не само сву силу духа, која може бити врло мала, већ и сва зрна вере која имамо, и предајмо се у руке Бога: нека Он преко нас твори Своју вољу. Но сетимо се да ће се та воља увек стварати на наш рачун, да ми морамо поднет жртву ради тога да би било ко други добио опроштај и нови живот. И то – како у великом, широком обиму, тако и у обиму најједноставнијих, најближих наших односа. Амин.
Митрополит Антоний Су́рожский (Блум)
Проповеди Об ответственности христиан за весь мир34
